Samohrani roditelji

Veća izloženost zdravstvenim rizicima, izraženija usamljenost, za petinu niži prihodi – deo su poteškoća jednoroditeljskih porodica u odnosu na dvoroditeljske. To su neki od nalaza istraživanja „Jednoroditeljske porodice u Srbiji – sociološka studija” Instituta za sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta, objavljene u saradnji ove naučne ustanove i „Čigoja štampe”. Na ovih dana održanom stručnom skupu učestvovali su autori – sociolozi Smiljka Tomanović, Milana Ljubičić i Dragan Stanojević i predstavnici državnih i zdravstvenih institucija i NVO sektora.

Roditelji i deca u jednoroditeljskim porodicama, rekao je Dragan Stanojević, izloženiji su akutnim i hroničnim bolestima.

– Treba stoga razmisliti koliko je takvo njihovo zdravstveno stanje prethodilo tome da ove porodice postanu jednoroditeljske – upozorio je Stanojević, aludirajući na pojavu da očevi, na primer, ne priznaju ili napuštaju decu sa smetnjama u razvoju.

U najlošijem položaju su nevenčane majke. Trećina ih nema posao, a svega četvrtina su vlasnice nekretnina u kojima žive. Blizu 17 odsto njih pohađalo je samo osnovnu školu, zbog čega ispoljavaju niske obrazovne aspiracije za svoju decu. Predrag Petrović iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike smatra da tome doprinosi društvo, čiji tradicionalni sistem stigmatizuje nevenčane majke. Govoreći o razvedenim porodicama, Dragan Vulević, načelnik u sektoru Ministarstva za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, rekao je da se zaključci ove studije jedino po terminologiji razlikuju od nalaza njegovog istraživanja iz 1987. godine.

– Ništa se od tada nije promenilo. Potrebno je reformisati porodični zakon definisanjem porodičnih odnosa. Supružnici se mogu razvesti kao partneri, ali nijedan od njih ne može se razvesti od uloge roditelja – istakao je Vulević.

Čak dve trećine nevenčanik majki ne primaju alimentaciju. Tome doprinosi traljavo sudstvo koje nema efikasne mehanizme da primora neplatiše. Zato je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra istakla potrebu donošenja posebnog zakona o alimentacionom fondu po uzoru na Sloveniju.

Smiljka Tomanović je upozorila na rizik od socijalne isključenosti nevenčanih majki, posebno onih sa više dece, jer mnoge nemaju podršku najbližih, a imaju niski materijalni status. Nemogućnost usklađivanja radnih i porodičnih obaveza inače je teškoća svojstvena jednoroditeljskim porodicama.

– Među ostalim njihovim problemima su i nedostatak novca i vremena za svoje potrebe, umor i neraspoloženje – istakla je Smiljka Tomanović.

Upozoravajući na diskriminaciju poslodavaca prema nevenčanim ili razvedenim roditeljima, Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj” i Nataša Gligorijević iz Udruženja „Jelek” istakle su potrebu uvođenja poreskih olakšica za one koji legalno zapošljavaju samohrane roditelje.

Milana Ljubičić je ukazala na stvaranje „tabora” unutar jednoroditeljskih porodica, posebno kod razvedenih roditelja koji koriste manipulisanje lojalnošću ili podrškom da pridobiju dete na „svoju” stranu.

– Primer su roditelji koji dele sa decom tajne za koje drugi ne smeju da znaju ili štite dete koje se neprimereno ponaša – dodala je ona.

Danica Tošanović-Janković i Borjana Savić, porodični terapeuti iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević”, rekle su da članovi jednoroditeljskih porodica često nisu dovoljno informisani o institucionalnoj i neformalnoj podršci koja im je na raspolaganju.

--------------------------------------------------------------------------

Istraživanje sprovedeno u 48 opština

U studiji „Jednoroditeljske porodice u Srbiji” sabrani su rezultati ankete sprovedene u 48 opština u našoj zemlji. Uzorkom je obuhvaćeno 855 porodica koje čine razvedeni, obudoveli ili nevenčani roditelji i njihova deca. Među ispitanicima je bilo 743 majke i 112 očeva koji žive sa maloletnom decom i bez partnera.

--------------------------------------------------------------------------

Sami ste birali za koga ćete se udati

U studiji se navode i potresni primeri odgovora koje su članovi jednoroditeljskih porodica dobijali od nadležnih institucija kojima su se obratili za pomoć. Tako je jednoj razvedenoj majci na molbu za savet od socijalnog radnika stigao odgovor: „Sami ste birali za koga ćete se udati”. Drugoj ispitanici, majci zdravstveno ugroženog deteta, rečeno je da su deca s posebnim potrebama zarazna i da će, ako se njeno dete ubaci u grupu za pomoć, ostala deca biti zaražena.

Smiljka Tomanović smatra da su ovi primeri izuzetak koji ne treba uopštavati, ali su zabrinjavajući jer pokazuju da je društvena stigmatizacija prisutna i tamo gde ne sme da je bude.