Берлин објавио рат штампи

У Берлину је објављен рат – седмој сили. Најмање седамнаест новинара из осам дневних и недељних листова нашло се под истрагом четири јавна тужилаштва, у Берлину, Минхену, Франкфурту и Хамбургу. Због саучесништва при одавању државних тајни – терете се да су објављивали податке из тајних докумената парламентарног одбора који истражује активности Савезне обавештајне службе БНД, пре свега илегалне операције спроведене у сарадњи, или по налогу ЦИА – прете им ригорозне затворске казне.

Званична истрага поведена је против четири уредника минхенског дневника "Зидојче цајтунг" и пет уредника хамбуршког недељника "Шпигл", укључујући главног уредника Штефана Ауста. Прелиминарне истражне радње воде се против новинара хамбуршког недељника "Цајт", франкфуртског дневника "Рундшау", берлинских листова "Берлинер цајтунг", "Тагесцајтунг" и "Велт". На крају листе обрело се име берлинског "Тагесшпигла", у чијем заглављу латинска изрека опасује Земљину куглу: rerum cognoscere causas – препознати узроке ствари (односно – дешавања).

Атак на представнике штампе, незапамћеног обима и жестине у послератној немачкој историји, био је, по јучерашњем обелодањивању у јавности, предмет жестоких расправа: "Могу ли новинари бити изведени пред суд зато што су казивали истину, поготову у случају махом неуставних операција обавештајних служби?"

Опомена лево оријентисанима

Председавајући Истражне комисије Бундестага Зигфрид Каудер покушао је да смири духове, истичући – нешто је морало да буде учињено: "Зидови су били шупљи попут швајцарског ементалера... У штампи је објављено више информација него што је нама (комисији) стављено на располагање".

Интересантно је, ипак, да су истражне активности уперене против штампаних медија који шире лево либералне ставове и опредељења. Ни један лист близак центру, или десници, није се нашао на листи.

Критичари указују на позадину сукоба. Позивају се на изјаву шефа либералне фракције у комисији Макса Штадлера. Образлажући своју првобитно дату сагласност за покретање истраге, Штадлер је појаснио: "Дао сам пристанак, под условом да новинари буду поштеђени... Истрага је требало да буде вођена против тројанаца у комисији, који су пуштали информативне балоне у јавност, не би ли спасли – будућег канцеларског кандидата Франка Валтера Штајнмајера".

Социјалдемократски министар спољних послова Штајнмајер, некадашњи министар у кабинету канцелара Герхарда Шредера, задужен за координацију рада обавештајних служби, помиње се као ривал канцелара Ангеле Меркел на следећим изборима. Са друге стране, иницијатива за покретање истраге против новинара, и против одређених политичара, ако се дође до доказа, потекла је од шефа Истражне комисије Зигфрида Каудера из демохришћанске странке ЦДУ. Кривичну пријаву поднео је демохришћански председник Бундестага Норберт Ламерт, саопштили су извори у берлинском тужилаштву.

Законско застрашивање

Предстоји ли дуел између социјалдемократа и демохришћана зарад унапређења популарности, науштрб слободе штампе и права јавности на правовремену и потпуну информацију? 

Вернер Лајтнер, адвокат "Зидојче цајтунга", верује да је управо реч о политичком "препуцавању": "Незграпни и дрски напад на штампу нема изгледе на успех... Одлуком Савезног уставног суда у процесу ’Цицеро’ (вођен против новинара истоименог политичког недељника, због саучествовања у одавању државних тајни) створен је преседан. Суд је закључио да обелодањивање државних и службених тајни у штампи не може бити поистовећено са активним подстицајем на њихово одавање".

Конкретнији у опису побуда циљаног угрожавања слободе штампе био је Уве Форкетер, главни уредник "Франкфуртер рундшауа", листа који се обрео под истрагом: "У случајевима који се односе на илегалне активности БНД-а, новинари нису саучествовали у одавању државних тајни. Извештавањем су допринели разоткривању афере... Није тешко разумети зашто се на читавој територији (Немачке) новинарима прети санкцијама".

Најинтересантније размишљање понудио је Михаел Конкен, председавајући Немачког савеза новинара: "Правосуђе покушава да криминализује рад новинара, дође до имена информаната". Указујући на податак да су у 180 сличних случајева оптужбе повучене, Конкен је констатовао да је после сваког процеса будност новинара опадала. Његов закључак: "Постојање параграфа 353 кривичног закона не може се толерисати – његова једина сврха је застрашивање представника штампе да би прећутали истину".