Berlin objavio rat štampi

U Berlinu je objavljen rat – sedmoj sili. Najmanje sedamnaest novinara iz osam dnevnih i nedeljnih listova našlo se pod istragom četiri javna tužilaštva, u Berlinu, Minhenu, Frankfurtu i Hamburgu. Zbog saučesništva pri odavanju državnih tajni – terete se da su objavljivali podatke iz tajnih dokumenata parlamentarnog odbora koji istražuje aktivnosti Savezne obaveštajne službe BND, pre svega ilegalne operacije sprovedene u saradnji, ili po nalogu CIA – prete im rigorozne zatvorske kazne.

Zvanična istraga povedena je protiv četiri urednika minhenskog dnevnika "Zidojče cajtung" i pet urednika hamburškog nedeljnika "Špigl", uključujući glavnog urednika Štefana Austa. Preliminarne istražne radnje vode se protiv novinara hamburškog nedeljnika "Cajt", frankfurtskog dnevnika "Rundšau", berlinskih listova "Berliner cajtung", "Tagescajtung" i "Velt". Na kraju liste obrelo se ime berlinskog "Tagesšpigla", u čijem zaglavlju latinska izreka opasuje Zemljinu kuglu: rerum cognoscere causas – prepoznati uzroke stvari (odnosno – dešavanja).

Atak na predstavnike štampe, nezapamćenog obima i žestine u posleratnoj nemačkoj istoriji, bio je, po jučerašnjem obelodanjivanju u javnosti, predmet žestokih rasprava: "Mogu li novinari biti izvedeni pred sud zato što su kazivali istinu, pogotovu u slučaju mahom neustavnih operacija obaveštajnih službi?"

Opomena levo orijentisanima

Predsedavajući Istražne komisije Bundestaga Zigfrid Kauder pokušao je da smiri duhove, ističući – nešto je moralo da bude učinjeno: "Zidovi su bili šuplji poput švajcarskog ementalera... U štampi je objavljeno više informacija nego što je nama (komisiji) stavljeno na raspolaganje".

Interesantno je, ipak, da su istražne aktivnosti uperene protiv štampanih medija koji šire levo liberalne stavove i opredeljenja. Ni jedan list blizak centru, ili desnici, nije se našao na listi.

Kritičari ukazuju na pozadinu sukoba. Pozivaju se na izjavu šefa liberalne frakcije u komisiji Maksa Štadlera. Obrazlažući svoju prvobitno datu saglasnost za pokretanje istrage, Štadler je pojasnio: "Dao sam pristanak, pod uslovom da novinari budu pošteđeni... Istraga je trebalo da bude vođena protiv trojanaca u komisiji, koji su puštali informativne balone u javnost, ne bi li spasli – budućeg kancelarskog kandidata Franka Valtera Štajnmajera".

Socijaldemokratski ministar spoljnih poslova Štajnmajer, nekadašnji ministar u kabinetu kancelara Gerharda Šredera, zadužen za koordinaciju rada obaveštajnih službi, pominje se kao rival kancelara Angele Merkel na sledećim izborima. Sa druge strane, inicijativa za pokretanje istrage protiv novinara, i protiv određenih političara, ako se dođe do dokaza, potekla je od šefa Istražne komisije Zigfrida Kaudera iz demohrišćanske stranke CDU. Krivičnu prijavu podneo je demohrišćanski predsednik Bundestaga Norbert Lamert, saopštili su izvori u berlinskom tužilaštvu.

Zakonsko zastrašivanje

Predstoji li duel između socijaldemokrata i demohrišćana zarad unapređenja popularnosti, nauštrb slobode štampe i prava javnosti na pravovremenu i potpunu informaciju? 

Verner Lajtner, advokat "Zidojče cajtunga", veruje da je upravo reč o političkom "prepucavanju": "Nezgrapni i drski napad na štampu nema izglede na uspeh... Odlukom Saveznog ustavnog suda u procesu ’Cicero’ (vođen protiv novinara istoimenog političkog nedeljnika, zbog saučestvovanja u odavanju državnih tajni) stvoren je presedan. Sud je zaključio da obelodanjivanje državnih i službenih tajni u štampi ne može biti poistovećeno sa aktivnim podsticajem na njihovo odavanje".

Konkretniji u opisu pobuda ciljanog ugrožavanja slobode štampe bio je Uve Forketer, glavni urednik "Frankfurter rundšaua", lista koji se obreo pod istragom: "U slučajevima koji se odnose na ilegalne aktivnosti BND-a, novinari nisu saučestvovali u odavanju državnih tajni. Izveštavanjem su doprineli razotkrivanju afere... Nije teško razumeti zašto se na čitavoj teritoriji (Nemačke) novinarima preti sankcijama".

Najinteresantnije razmišljanje ponudio je Mihael Konken, predsedavajući Nemačkog saveza novinara: "Pravosuđe pokušava da kriminalizuje rad novinara, dođe do imena informanata". Ukazujući na podatak da su u 180 sličnih slučajeva optužbe povučene, Konken je konstatovao da je posle svakog procesa budnost novinara opadala. Njegov zaključak: "Postojanje paragrafa 353 krivičnog zakona ne može se tolerisati – njegova jedina svrha je zastrašivanje predstavnika štampe da bi prećutali istinu".