Косметски избори опет деле Србе

Најављени парламентарни и локални избори, који би, по трећи пут од доласка међународних војних и цивилних снага на Косово и Метохију требало да буду одржани на територији јужне српске покрајине, опет деле политичке представнике Срба. Како оне у покрајини, тако и оне у Београду. На истим позицијама остали су и они који су и раније заступали став да на изборе не треба излазити, као и они који су за излазак и који решење српског питања једино виде у скупштинским клупама Космета и у привременим косметским институцијама.

Ако је судити по томе, властима у Београду сигурно неће бити лако да утврде свој став у вези са учешћем Срба на изборима, који ће највероватније бити одржани у новембру.

Наиме, заменик шефа Унмика Стивен Шук најавио је прекјуче, после разговора са председником Косова Фатмиром Сејдиуом и председником Скупштине Косова Кољем Беришом, могућност да се крајем августа или почетком септембра одреди датум локалних и парламентарних избора на Косову. А прошле недеље је шеф Унмика Јоаким Рикер, после састанка са косовским преговарачким тимом, рекао да би парламентарни и локални избори на Космету могли да се одрже у законским роковима.

Актуелном скупштинском сазиву Косова у новембру истиче трогодишњи мандат, а локалне изборе требало је одржати још у новембру прошле године, али их је тадашњи шеф Унмика Сорен Јесен Петерсен одложио због преговарачког процеса о статусу Космета.

Рикер је рекао да се неће допустити да избори утичу на одлагање процеса решавања статуса Косова, али и додао да ће уколико наредних недеља види да одржавање избора може да постане препрека у процесу статуса, размотрити споразум са албанским преговарачима.

Према речима Душана Пророковића, државног секретара Министарства за Косово и Метохију и функционера Демократске странке Србије, да би заузео став у вези са тим изборима државни врх Србијe најпре ће саслушати мишљења водећих политичких представника Срба са КиМ. Мада, како додаје, то је више питање за странке, него за државни врх Србије, јер странке су те које учествују на изборима.

Истичући (као лични став) да се ништа драматично у претходне три године није променило и да је стање у коме су неалбанци на КиМ чак погоршано, Пророковић каже да не види разлог зашто би Срби учествовали на тим изборима. Поред тога, како оцењује, Рикер је прибегао расписивању избора "због некаквих унутрашњих проблема који постоје на албанској политичкој сцени и да би спречио радикализацију која прети да ескалира у велики међуалбански сукоб". То се дешава, каже Пророковић, од одласка Рамуша Харадинаја у Хаг, од када његова партија Алијанса за будућност Косова не може да контролише све токове које је раније контролисала.

– Решење су им нови избори, зато што је за разлику од Харадинаја, Хашим Тачи и даље на Косову и много је нервозан зато што је у опозицији. А појавио се и Беџет Пацоли као некакав политички фактор који ће вероватно учествовати на наредним изборима. Дошло је до прекомпозиције снага на албанској политичкој сцени и Рикеру је најједноставнији излаз из ове ситуације да распише изборе – наводи Пророковић.

Истичући да питање о учешћу Срба на косметским изборима не би требало постављати као страначко питање, јер је реч о државном питању пар екселанс, портпарол ДС-а Јелена Марковић каже да се то питање мора поставити у ширем контексту целокупног решавања косовског проблема и да одлуку о томе треба да донесу Влада Србије, председник Србије и државни преговарачки тим.

А Драган Тодоровић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке, подсећа да су радикали увек били против избора које је расписивала међународна администрација на КиМ.

– Од момента окупације Косова и Метохије и наводног управљања том српском покрајином од стране УН, дефинисали смо то као покушај да се КиМ постепено доведе до независности. Сви избори који су одржани, нажалост неки и уз подршку председника Републике Бориса Тадића, допринели су да се КиМ приближи независности. Зато ћемо ми апсолутно бити против било каквих избора и њихови резултати нас не интересују – истиче Тодоровић.

Кад је реч о учешћу Срба на изборима, Тодоровић каже да су они који су учествовали до сада, посебно они који су пристали да уђу у парламент или неке институције КиМ, "нанели најтежи ударац Србији и то су највећи српски издајници (и међу њима је одређени број оних који већ одавно раде за стране обавештајне службе)".

– КиМ је део Србије, а у Србији се у складу са Уставом редовно одржавају избори. Албанци нису излазили на те изборе по инструкцијама САД и ЕУ, а сада и САД и ЕУ инсистирају да Срби учествују, па је свакоме апсолутно јасно шта се иза тога крије – каже Тодоровић.

После новембарских избора одржаних 2001. године у парламент Космета ушла су 22 посланика коалиционог савеза Повратак (12 места освојено је на изборима, а осталих места 10 додељено је српској заједници према Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову). Тада су се Срби листом одазвали на позив званичног Београда и Српске православне цркве, који се скоро до самог 17. новембра, када су избори одржани, нису оглашавали.

Поједини Срби су квалификовали учешће Повратка као "издајничко", а посланике који су до Приштине путовали у блиндираним возилима и транспортерима прозвали су "декором, који даје легитимитет Албанцима". За време мандата та 22 српска посланика, изгласано је више од 100 закона на штету Срба, а на скупштинским заседањима прегласавање је било евидентно, с обзиром на то да су двотрећинску већину чинили Албанци, али и мањинске заједнице, које су биле на страни албанских политичких лидера.

На другим изборима у октобру 2004. године на биралишта је изашло једва око 1.000 Срба, од 120.000 уписаних српских бирача. Тада су председник Србије Борис Тадић и министар спољних послова СЦГ и лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић позвали Србе да учествују на изборима, док су остали званичници и Српска православна црква, видевши да се стање у покрајини није променило, остали по страни.

Српска листа за КиМ освојила је тада осам посланичких места (из редова Демократске странке, Српског покрета обнове, Социјалдемократске партије и један независни кандидат), а два посланичка места добила је Српска демократска странка КиМ Славише Петковића (који је добио место министра за повратак и локалне заједнице). Пошто у року од три месеца међународна заједница, а и представници Албанаца, нису испунили услове које је Борис Тадић тражио (између осталог, безбедност, повратак и судбина киднапованих и несталих), учешће Срба у раду косовског парламента је изостало. Али временом, поједини српски посланици почели су да учествују у раду скупштинских одбора и комисија.

--------------------------------------------------------------------------

Утицај избора на преговарачки процес

Државни секретар за КиМ Душан Пророковић се нада да ће се предстојећи косметски избори одразити позитивно на преговоре Београда и Приштине, тако што би током предизборне кампање, а потом и у међустраначким разговорима о владајућој коалицији, албанске партије могле да отворе питање преговарања. Јер, како додаје, оне то до сада нису чиниле.

– Албанске партије и политичари имали су до сада став – или независност или ништа друго, тако да се питање преговора са Србима, питање евентуалног компромиса и компромисне линије на коју би они пристали, није ни разматрало. Оно што се дешавало и овај политички пораз који су претрпели током протеклих шест месеци мислим да на њих може да делује отрежњујуће и онда би могла да се отвори расправа о преговорима, о преговарачком процесу, као и о албанској позицији, што би сигурно свима користило – каже Пророковић.

А шта када се усред преговарачког процеса промени састав преговарачког тима Приштине, јер то ће се после избора сигурно догодити?

– Уколико се отвори поменута јавна расправа у Приштини и уколико она буде имала неки резултат, онда су у мањој мери битна персонална решења – одговара Пророковић. Б. Б.