Kosmetski izbori opet dele Srbe

Najavljeni parlamentarni i lokalni izbori, koji bi, po treći put od dolaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga na Kosovo i Metohiju trebalo da budu održani na teritoriji južne srpske pokrajine, opet dele političke predstavnike Srba. Kako one u pokrajini, tako i one u Beogradu. Na istim pozicijama ostali su i oni koji su i ranije zastupali stav da na izbore ne treba izlaziti, kao i oni koji su za izlazak i koji rešenje srpskog pitanja jedino vide u skupštinskim klupama Kosmeta i u privremenim kosmetskim institucijama.

Ako je suditi po tome, vlastima u Beogradu sigurno neće biti lako da utvrde svoj stav u vezi sa učešćem Srba na izborima, koji će najverovatnije biti održani u novembru.

Naime, zamenik šefa Unmika Stiven Šuk najavio je prekjuče, posle razgovora sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom i predsednikom Skupštine Kosova Koljem Berišom, mogućnost da se krajem avgusta ili početkom septembra odredi datum lokalnih i parlamentarnih izbora na Kosovu. A prošle nedelje je šef Unmika Joakim Riker, posle sastanka sa kosovskim pregovaračkim timom, rekao da bi parlamentarni i lokalni izbori na Kosmetu mogli da se održe u zakonskim rokovima.

Aktuelnom skupštinskom sazivu Kosova u novembru ističe trogodišnji mandat, a lokalne izbore trebalo je održati još u novembru prošle godine, ali ih je tadašnji šef Unmika Soren Jesen Petersen odložio zbog pregovaračkog procesa o statusu Kosmeta.

Riker je rekao da se neće dopustiti da izbori utiču na odlaganje procesa rešavanja statusa Kosova, ali i dodao da će ukoliko narednih nedelja vidi da održavanje izbora može da postane prepreka u procesu statusa, razmotriti sporazum sa albanskim pregovaračima.

Prema rečima Dušana Prorokovića, državnog sekretara Ministarstva za Kosovo i Metohiju i funkcionera Demokratske stranke Srbije, da bi zauzeo stav u vezi sa tim izborima državni vrh Srbije najpre će saslušati mišljenja vodećih političkih predstavnika Srba sa KiM. Mada, kako dodaje, to je više pitanje za stranke, nego za državni vrh Srbije, jer stranke su te koje učestvuju na izborima.

Ističući (kao lični stav) da se ništa dramatično u prethodne tri godine nije promenilo i da je stanje u kome su nealbanci na KiM čak pogoršano, Proroković kaže da ne vidi razlog zašto bi Srbi učestvovali na tim izborima. Pored toga, kako ocenjuje, Riker je pribegao raspisivanju izbora "zbog nekakvih unutrašnjih problema koji postoje na albanskoj političkoj sceni i da bi sprečio radikalizaciju koja preti da eskalira u veliki međualbanski sukob". To se dešava, kaže Proroković, od odlaska Ramuša Haradinaja u Hag, od kada njegova partija Alijansa za budućnost Kosova ne može da kontroliše sve tokove koje je ranije kontrolisala.

– Rešenje su im novi izbori, zato što je za razliku od Haradinaja, Hašim Tači i dalje na Kosovu i mnogo je nervozan zato što je u opoziciji. A pojavio se i Bedžet Pacoli kao nekakav politički faktor koji će verovatno učestvovati na narednim izborima. Došlo je do prekompozicije snaga na albanskoj političkoj sceni i Rikeru je najjednostavniji izlaz iz ove situacije da raspiše izbore – navodi Proroković.

Ističući da pitanje o učešću Srba na kosmetskim izborima ne bi trebalo postavljati kao stranačko pitanje, jer je reč o državnom pitanju par ekselans, portparol DS-a Jelena Marković kaže da se to pitanje mora postaviti u širem kontekstu celokupnog rešavanja kosovskog problema i da odluku o tome treba da donesu Vlada Srbije, predsednik Srbije i državni pregovarački tim.

A Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, podseća da su radikali uvek bili protiv izbora koje je raspisivala međunarodna administracija na KiM.

– Od momenta okupacije Kosova i Metohije i navodnog upravljanja tom srpskom pokrajinom od strane UN, definisali smo to kao pokušaj da se KiM postepeno dovede do nezavisnosti. Svi izbori koji su održani, nažalost neki i uz podršku predsednika Republike Borisa Tadića, doprineli su da se KiM približi nezavisnosti. Zato ćemo mi apsolutno biti protiv bilo kakvih izbora i njihovi rezultati nas ne interesuju – ističe Todorović.

Kad je reč o učešću Srba na izborima, Todorović kaže da su oni koji su učestvovali do sada, posebno oni koji su pristali da uđu u parlament ili neke institucije KiM, "naneli najteži udarac Srbiji i to su najveći srpski izdajnici (i među njima je određeni broj onih koji već odavno rade za strane obaveštajne službe)".

– KiM je deo Srbije, a u Srbiji se u skladu sa Ustavom redovno održavaju izbori. Albanci nisu izlazili na te izbore po instrukcijama SAD i EU, a sada i SAD i EU insistiraju da Srbi učestvuju, pa je svakome apsolutno jasno šta se iza toga krije – kaže Todorović.

Posle novembarskih izbora održanih 2001. godine u parlament Kosmeta ušla su 22 poslanika koalicionog saveza Povratak (12 mesta osvojeno je na izborima, a ostalih mesta 10 dodeljeno je srpskoj zajednici prema Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu). Tada su se Srbi listom odazvali na poziv zvaničnog Beograda i Srpske pravoslavne crkve, koji se skoro do samog 17. novembra, kada su izbori održani, nisu oglašavali.

Pojedini Srbi su kvalifikovali učešće Povratka kao "izdajničko", a poslanike koji su do Prištine putovali u blindiranim vozilima i transporterima prozvali su "dekorom, koji daje legitimitet Albancima". Za vreme mandata ta 22 srpska poslanika, izglasano je više od 100 zakona na štetu Srba, a na skupštinskim zasedanjima preglasavanje je bilo evidentno, s obzirom na to da su dvotrećinsku većinu činili Albanci, ali i manjinske zajednice, koje su bile na strani albanskih političkih lidera.

Na drugim izborima u oktobru 2004. godine na birališta je izašlo jedva oko 1.000 Srba, od 120.000 upisanih srpskih birača. Tada su predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova SCG i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković pozvali Srbe da učestvuju na izborima, dok su ostali zvaničnici i Srpska pravoslavna crkva, videvši da se stanje u pokrajini nije promenilo, ostali po strani.

Srpska lista za KiM osvojila je tada osam poslaničkih mesta (iz redova Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove, Socijaldemokratske partije i jedan nezavisni kandidat), a dva poslanička mesta dobila je Srpska demokratska stranka KiM Slaviše Petkovića (koji je dobio mesto ministra za povratak i lokalne zajednice). Pošto u roku od tri meseca međunarodna zajednica, a i predstavnici Albanaca, nisu ispunili uslove koje je Boris Tadić tražio (između ostalog, bezbednost, povratak i sudbina kidnapovanih i nestalih), učešće Srba u radu kosovskog parlamenta je izostalo. Ali vremenom, pojedini srpski poslanici počeli su da učestvuju u radu skupštinskih odbora i komisija.

--------------------------------------------------------------------------

Uticaj izbora na pregovarački proces

Državni sekretar za KiM Dušan Proroković se nada da će se predstojeći kosmetski izbori odraziti pozitivno na pregovore Beograda i Prištine, tako što bi tokom predizborne kampanje, a potom i u međustranačkim razgovorima o vladajućoj koaliciji, albanske partije mogle da otvore pitanje pregovaranja. Jer, kako dodaje, one to do sada nisu činile.

– Albanske partije i političari imali su do sada stav – ili nezavisnost ili ništa drugo, tako da se pitanje pregovora sa Srbima, pitanje eventualnog kompromisa i kompromisne linije na koju bi oni pristali, nije ni razmatralo. Ono što se dešavalo i ovaj politički poraz koji su pretrpeli tokom proteklih šest meseci mislim da na njih može da deluje otrežnjujuće i onda bi mogla da se otvori rasprava o pregovorima, o pregovaračkom procesu, kao i o albanskoj poziciji, što bi sigurno svima koristilo – kaže Proroković.

A šta kada se usred pregovaračkog procesa promeni sastav pregovaračkog tima Prištine, jer to će se posle izbora sigurno dogoditi?

– Ukoliko se otvori pomenuta javna rasprava u Prištini i ukoliko ona bude imala neki rezultat, onda su u manjoj meri bitna personalna rešenja – odgovara Proroković. B. B.