Признање маршалу

Маршал Лин Бјао, бивши наследник Мао Цедунга, а потом "завереник", "пучиста" и "издајник", постхумно је рехабилитован за војне заслуге поводом 80-годишњице Народноослободилачке армије Кине, али са задржаним статусом политички спорне и негативне личности у новијој кинеској историји. На специјалној изложби, отвореној у Војном музеју у Пекингу, Лин Бјао је васкрсао као ратни херој: увршћен је међу десет маршала који су основали кинеску армију и играли истакнуту улогу у победи комунистичке револуције над снагама Куоминтанга и у народноослободилачком рату против јапанског окупатора.

Ђијанг Тингју, кустос Војног музеја, дао је тим поводом кратку изјаву новинарима: "Размишљајући објективно, одлучили смо да изложимо слику Лин Бјаоа заједно са сликама осталих девет маршала. Морамо да покажемо историју онаквом какве јесте." За Лин Бјаоа је још речено да је био "талентован војсковођа" који је однео "неколико значајних победа у рату против јапанских окупатора и режима Куоминтанга". Посебно је истакнуто да је поразио Чанг Кај Шекове снаге у две од три завршне битке.

Кратко се осврћући на Линов политички лик, кинеска штампа подсећа да је њега сам Мао био изабрао за наследника, али да је изабраник неславно погинуо као "издајник" 1971. "Он и Мао су имали различита политичка мишљења, што је довело до расцепа" – каже агенција Синхуа. "Тврдило се да је Лин одобрио пуч против Маоа, али је побегао из земље кад је Мао сазнао за његове намере." Додаје се да се политичка оцена о Лину није мењала од Маове смрти 1976. и да је Врховни народни суд 1981. – на суђењу ултралевичарској "четворочланој банди" – "сматрао Лина одговорним за контрареволуционарне активности". Такође се каже да су ове оцене о Лин Бјаоу већ изнесене у Кинеској војној енциклопедији, објављеној 1997.

Творац Маовог култа

Да ли овакво одавање признања Лин Бјаоу за војне заслуге има у садашњем тренутку и политички значај? Његова политичка рехабилитација није вероватна, јер за то не постоје ни идеолошке побуде, ни политички активне снаге. Али, пошто штампа ставља речи као што су "пучиста", "завереник", "контрареволуционар" и "издајник" под наводнике, предстоје ли, уз Линову потпунију војну биографију, можда и нова објективнија открића о његовом политичком деловању? Био је творац Маовог култа личности и изумитељ чувене "црвене књижице" која је залудела Кину у Културној револуцији.

Потпунија војна биографија укључивала би најпре чињеницу да Лин Бјао није изгубио ниједну битку. Нежног здравља и крхке физичке грађе, имао је огромну снагу воље и снагу уверења: био је командант елитне јединице која је предводила Дуги марш и претворила га у епопеју кинеске револуције. А у завршним борбама његове јединице су ослободиле Пекинг.

Чистка која је помогла Денгу

Додатна открића – уз извесне корекције досадашњих судова – о Линовом политичком деловању могла би разјаснити не само околности око наводног пуча против Маоа и мистериозну смрт у авиону који се срушио у Монголији, у покушају да одлети у Совјетски Савез, него и односе у највишем руководству на врхунцу драме у Културној револуцији.

Ако је тачна прича, распрострањена међу Кинезима (а поменута у мемоарима др Лија Џисуија, Маовог личног лекара), да је Лина одала (Џоу Енлају) рођена ћерка Лин Лихенг и да је премијер био први који је о завери обавестио председника, могу се наслутити размере поремећених односа у кинеској породици, између деце и родитеља, у та бурна времена, и жестина борбе за власт уочи очекиваног Маовог политичког пораза.

Линов авион се срушио у Монголији 13. септембра 1971, а кинеска јавност је о томе обавештена тек годину дана касније. За то време су се збила два догађаја од капиталног значаја, не само за Кину. Прво, спроведена је чистка на војном врху, у којој су са највиших командних положаја уклоњени симпатизери Лин Бјаоа, што ће после Маове смрти олакшати обрачун са ултралевицом и повратак Денг Сајопинга из немилости у жижу политичког живота. Друго, након одстрањивања Тајвана из УН, у октобру 1971, у спољној политици Кине је, сензационалном посетом Ричарда Никсона и Хенрија Кисинџера Шангају у фебруару 1972, направљен заокрет према Америци, који ће касније довести до успостављења дипломатских односа између Пекинга и Вашингтона.

Лин Бјао је, након спора са Совјетским Савезом, био иницијатор "дерусификације" оружаних снага и укидања чинова у армији. Заступао је тезу о револуционарној оружаној борби земаља трећег света против колонијализма и империјализма и противио се предлогу Џоу Енлаја за нормализацију односа са САД.

Кинези имају прагматичан приступ историјском вредновању личности. Чине то тако што у процентима одређују позитивне и негативне доприносе личности (Маов допринос Кини је, рецимо, 70 одсто позитиван и 30 одсто негативан), препуштајући могуће корекције историчарима. На тај начин спречавају размирице око идеолошког наслеђа, амортизујући утицај идеологије на актуелни политички живот.

У случају Лин Бјаоа политички минуси остаће несумњиво бројнији од политичких плусева. Али ће додатна политичка открића бити неминовна, ако се жели – како је наговештено на изложби у Војном музеју у Пекингу – објективно вредновање историје.