Далеко је Путин

Забрана? Коначно!

Ко зна колико их је узбуђено изговорило ове речи када је чуло да Нацрт закона о удружењима предвиђа неколико начина укидања невладиних организација. Понадали су се и они којима је пун кофер "Отпора" и Наташе Кандић, обрадовали се и они који позелене када се помену "Патриотски савез" или "Национални строј".

А закон каже да циљеви и деловања удружења не могу бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајамчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање расне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Широко, али нема  забране финансирања из иностранства, коју је Владимир Путин, председник Русије, искористио као начин да доака невладиним организацијама које иду на живце влади и владару.

Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да је део јавности Србије Путина напао зато што је забранио финансирање НВО из иностранства. Председник Русије је ваљда мислио да ће свако пристати да ради све и свашта за новац, да ће бити и против свог народа и државе. Дерета мисли да такво расуђивање "више говори о онима који  тако мисле. Ту су страдале организације које се баве људским правима. Оне морају бити независне док не будемо имали локалне филантропе, а ни страни инвеститори нису увек стране државе, већ то могу бити приватна средства".

Иако се у Србији чека седам година на закон о НВО (биће усвојен на јесен) налазио се начин да се не дозволи или отежа рад тих удружења грађана, али су и оне показале вештину у сопственој легализацији. Масовно су се регистровале у Министарству правде тадашње СРЈ избегавајући да дозволу за постојање затраже у Министарству унутрашњих послова Србије. Ипак, када је хтела, власт је умела да спречи рад НВО. "Отпор" тако није регистрован јер је сматран терористичком организацијом. То је било и оправдање за државно насиље над његовим члановима које је само многе грађане Србије уверило да је режим Слободана Милошевића "полудео, јер је почео да бије и децу". Ипак, иако је деловао мимо закона  "Отпор" је имао канцеларију у срцу Београда и на згради истакнуту заставу, што је био доказ "необичне" владавине коалиције СПС – ЈУЛ – СРС.

Другачији је пример прве владе Војислава Коштунице,  коме је део НВО замерао блискост са, по њима, нацистичким удружењима попут "Националног строја" или "Образа". Влада је нашла начина како ће да их осуди и забрани њихов рад, што је довољан доказ да је то било могуће и без посебног закона о НВО. У Нацрту закона је предвиђено да се удружење мора оградити од члана који, на пример, има ксенофобичне испаде, што је установљавање веће одговорности НВО од досадашње.

Закон, који је сада у процедури и око кога су се скоро потпуно сагласиле власт и НВО, предвиђа да о постојању и непостојању НВО одлучује Уставни суд. Биће му од користи да погледа праксу Европског суда. Ево, једног поучног примера који наводи  Звонимира Матага у "Праву на слободу удруживања". Румунски грађанин Бота се противио обавезном чланству у адвокатској комори, па је прво основао удружење регистровано за хуманитарне делатности, а касније је то удружење одлучило да оснује адвокатску комору као алтернативу оној установљеној законом. Европски суд је прихватио став румунских судова, који су забранили Ботину комору уз образложење  да је обавезно чланство у комори потребно како би се одржао квалитет у пружању правне помоћи. Европски суд је закључио да је распуштање удружења било у складу са Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Цвијетин Миливојевић, директор агенције "Прагма",  каже да је људима највише сметало лицемерје у раду НВО, када су оне биле политички параван за рад и борбу  странака власти и опозиције.  Имала је власт свој "Патриотски савез Југославије" измишљен преко ноћи само да би поднео кривичну пријаву против власника, директора и главног уредника "Европљанина". Имала је и опозиција НВО која се понашала као класична партија. Миливојевић каже: "И данас људи који су били на врху власти праве невладине организације које треба да критикују власт. Има јавних личности које стоје истовремено на челу НВО, странке и компаније".

Закон није надлежан за овакве случајеве. Што би рекао Дерета: "Уређење друштва и демократије се огледа у степену јавности и степену контроле". За случајеве које наводи Миливојевић надлежни сте ви – грађани Србије.