Daleko je Putin

Zabrana? Konačno!

Ko zna koliko ih je uzbuđeno izgovorilo ove reči kada je čulo da Nacrt zakona o udruženjima predviđa nekoliko načina ukidanja nevladinih organizacija. Ponadali su se i oni kojima je pun kofer "Otpora" i Nataše Kandić, obradovali se i oni koji pozelene kada se pomenu "Patriotski savez" ili "Nacionalni stroj".

A zakon kaže da ciljevi i delovanja udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Široko, ali nema  zabrane finansiranja iz inostranstva, koju je Vladimir Putin, predsednik Rusije, iskoristio kao način da doaka nevladinim organizacijama koje idu na živce vladi i vladaru.

Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da je deo javnosti Srbije Putina napao zato što je zabranio finansiranje NVO iz inostranstva. Predsednik Rusije je valjda mislio da će svako pristati da radi sve i svašta za novac, da će biti i protiv svog naroda i države. Dereta misli da takvo rasuđivanje "više govori o onima koji  tako misle. Tu su stradale organizacije koje se bave ljudskim pravima. One moraju biti nezavisne dok ne budemo imali lokalne filantrope, a ni strani investitori nisu uvek strane države, već to mogu biti privatna sredstva".

Iako se u Srbiji čeka sedam godina na zakon o NVO (biće usvojen na jesen) nalazio se način da se ne dozvoli ili oteža rad tih udruženja građana, ali su i one pokazale veštinu u sopstvenoj legalizaciji. Masovno su se registrovale u Ministarstvu pravde tadašnje SRJ izbegavajući da dozvolu za postojanje zatraže u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije. Ipak, kada je htela, vlast je umela da spreči rad NVO. "Otpor" tako nije registrovan jer je smatran terorističkom organizacijom. To je bilo i opravdanje za državno nasilje nad njegovim članovima koje je samo mnoge građane Srbije uverilo da je režim Slobodana Miloševića "poludeo, jer je počeo da bije i decu". Ipak, iako je delovao mimo zakona  "Otpor" je imao kancelariju u srcu Beograda i na zgradi istaknutu zastavu, što je bio dokaz "neobične" vladavine koalicije SPS – JUL – SRS.

Drugačiji je primer prve vlade Vojislava Koštunice,  kome je deo NVO zamerao bliskost sa, po njima, nacističkim udruženjima poput "Nacionalnog stroja" ili "Obraza". Vlada je našla načina kako će da ih osudi i zabrani njihov rad, što je dovoljan dokaz da je to bilo moguće i bez posebnog zakona o NVO. U Nacrtu zakona je predviđeno da se udruženje mora ograditi od člana koji, na primer, ima ksenofobične ispade, što je ustanovljavanje veće odgovornosti NVO od dosadašnje.

Zakon, koji je sada u proceduri i oko koga su se skoro potpuno saglasile vlast i NVO, predviđa da o postojanju i nepostojanju NVO odlučuje Ustavni sud. Biće mu od koristi da pogleda praksu Evropskog suda. Evo, jednog poučnog primera koji navodi  Zvonimira Mataga u "Pravu na slobodu udruživanja". Rumunski građanin Bota se protivio obaveznom članstvu u advokatskoj komori, pa je prvo osnovao udruženje registrovano za humanitarne delatnosti, a kasnije je to udruženje odlučilo da osnuje advokatsku komoru kao alternativu onoj ustanovljenoj zakonom. Evropski sud je prihvatio stav rumunskih sudova, koji su zabranili Botinu komoru uz obrazloženje  da je obavezno članstvo u komori potrebno kako bi se održao kvalitet u pružanju pravne pomoći. Evropski sud je zaključio da je raspuštanje udruženja bilo u skladu sa Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Cvijetin Milivojević, direktor agencije "Pragma",  kaže da je ljudima najviše smetalo licemerje u radu NVO, kada su one bile politički paravan za rad i borbu  stranaka vlasti i opozicije.  Imala je vlast svoj "Patriotski savez Jugoslavije" izmišljen preko noći samo da bi podneo krivičnu prijavu protiv vlasnika, direktora i glavnog urednika "Evropljanina". Imala je i opozicija NVO koja se ponašala kao klasična partija. Milivojević kaže: "I danas ljudi koji su bili na vrhu vlasti prave nevladine organizacije koje treba da kritikuju vlast. Ima javnih ličnosti koje stoje istovremeno na čelu NVO, stranke i kompanije".

Zakon nije nadležan za ovakve slučajeve. Što bi rekao Dereta: "Uređenje društva i demokratije se ogleda u stepenu javnosti i stepenu kontrole". Za slučajeve koje navodi Milivojević nadležni ste vi – građani Srbije.