Биста у част тренеру шампиона

Ако се оствари иницијатива академика медицине и вајара др Владимира Јокановића, некадашњег репрезентативца Југославије у рвању, Београд ће се 1. јуна дичитијош једним спомеником.

Биста у част Јелени Генчић, вишеструкој државној првакињи у тенису и потоњем тренеру уз кога су стасавали Горан Иванишевић, Моника Селеш и Новак Ђоковић, требало би да буде свечано откривена на годишњицу њене смрти.

То обележје би уједно било и први споменик у Србији посвећен једној спортисткињи и новинарки.

О каквој је свестраној личности реч говори и податак да се Јелена Генчић успешно бавила и рукометом – била је голман нашег националног тима који је на првом светском првенству освојио бронзану медаљу. Имала је и 45 година изузетне новинарске каријере у културној и образовној редакцији РТС-а. Била је аутор емисија за које је добила сва могућа признања, а најзначајнија је Награда за животно уметничко остварење, која јој је припала за серију о Његошу.

Др Јокановић је за своју идеју добио апсолутну подршку Душана Грујића, директора Тениског клуба „Партизан”, на чијим теренима је Генчићева провела играчки и тренерски век.

– Били бисмо више него поносни ако би биста била постављена у кругу ТК „Партизан”. На сваки начин ћемо помоћи да идеја др Владимира Јокановића буде остварена, укључујући и прикупљање новца за изливање бисте у бронзи. Са Новаком ћу се видети у Паризу, на „Ролан Гаросу”, нема сумње да ће и он пружити сваку потребну помоћ. Најбоље би било да се у реализацију споменика укључи што више спортских удружења, па и ресорно министарство, јер је Јелена Генчић заслужила државни пијетет –  закључује Грујић.

Др Владимир Јокановић ће и ово обележје, као и бисту др Милутину Ивковићу Милутинцу, постављену крај стадиона у Хумској у прошлогодишњој акцији коју је покренула „Политика”, поклонити Београђанима. Модел, по коме ће бити израђен гипсани калуп, већ је извајао у глини.

– Биста је висине 80 центиметара, а дочарао сам Јеленин лик из времена када је имала тридесетак година. У то време тренирао сам рвање у „Партизану”, а сваки слободан тренутак користио да скокнем до тениских терена и од ње украдем неку фору, јер сам био заљубљеник у „бели спорт”, а тако је остало до данас. Јелена је била права лафица и изузетно, изузетно добра играчица – евоцира успомене Јокановић.