Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Десант дронова на Африку

Десант дронова на Африку
Међународно тржиште беспилотних летелица драматично расте: мини-хеликоптер (Фото Бета)

Болничком обезбеђењу требало је доста времена да схвати да нешто није у реду на прозору собе у којој је лежао (недавно преминули) Нелсон Мандела. Са спољне стране стакла, у висини четвртог спрата приватне болнице у Преторији, више од сата лебдео је овећи хеликоптер играчка блескајући светлом према постељи легендарног Мадибе. Обезбеђење је надигло узбуну, позвало полицију која је затим ухапсила човека на клупи у оближњем парку са даљинским управљачем у руци, повезаним са мини-хеликоптером.

Овај први регистровани случај коришћења беспилотних летелица у Јужноафричкој Републици (ЈАР) прошлог лета изазвао је гнушање надлежних и тамошњег јавног мњења.

„Државна управа цивилног ваздухопловства ЈАР никоме још није одобрила коришћење беспилотних летелица. Док не буду договорена правила, ко год буде ухваћен у илегалном одашиљању дронова по јужноафричком небу биће кажњен са 10 година робије и(ли) 50.000 ранди глобе”, упозорио је Попи Коза, директор Цивилне авијације ЈАР.

Потоње извиђање приватних дронова испред суднице у Преторији у којој чувени спортиста параплегичар Оскар Преторијус одговара за убиство своје девојке, потврдило је званичницима ЈАР оно што добар део Африке увелико зна. А то је да војне и цивилне беспилотне летелице стране и домаће производње увелико шпартају небом Црног континента, иако ниједна држава још нема правилник о њиховој регистрацији и коришћењу.

Десант дронова на Африку започео је пре скоро 10 година. Израелски Аеронаутички фонд склопио је још 2006. купопродајни уговор са Нигеријом о испоруци дронова за надзор побуне у нафтоносној делти. Више дронова иранске производње оборено је касније, током грађанског рата у Судану, иако је Картум побијао да их има, наводи британски војно-политички магазин „Африка конфиденшал”.

Ескадрила извиђачких дронова америчке војске – из база у Нигеру и Џибутију – од прошле године снима кретање џихадиста широм Сахаре.

„Шпијунских дронова по Сахари нема довољно”, сматра генерал Дејвид Родригез, шеф афричке команде армије САД. „Највећа обавештајна празнина је у северозападној Африци, која се протеже од северног Малија до источне Либије.”

У међувремену, Уједињене нације су почетком ове године послале своје прве шпијунске дронове у састав мировне мисије на истоку ДР Конга. Истовремено, на Ист Риверу одскора разматрају захтеве више западноафричких држава да набаве дронове за надзор граница према непријазним суседима.

Употреба дронова у мирнодопским условима, по беспућима, за праћење сумњивих дружина, али и за контролу саобраћаја, разлог је скорашње навале афричких муштерија на међународно тржиште беспилотних летелица.

Службе безбедности Кеније и Боцване купиле су недавно од САД мале флоте старијих модела беспилотних летелица за борбу против ловокрадица. Етиопија је пазарила арсенал дронова за борбу против пирата, док ће Уганди послужити за контролу кретања кријумчара дроге, оружја и људи по екватору и Сахелу.

И док су поједине афричке државе већ добрано кренуле у соло продоре дроновима по свом парчету афричког неба, Светска банка је ових дана одлучила да употреби беспилотне летелице у катастарском премеравању тла Црног континента, посебно оног обрадивог. Да би извела реформу земљишних књига Африке, Светска банка је ангажовала Валтера Валкмана, геометра намибијског порекла, који је изумео лаки дрон приступачне цене (тежак 2,5 килограма по цени од 10.000 америчких долара) који у ниском лету успешно снима распоред међа.

„Дронови увелико појефтињују процес састављања земљишних карти”, каже Валкман.

Ескадрила јефтиних дронова геометара ускоро ће се разлетети по Африци и са сигурне висине, без уплива могућих парничара, премерити континент који располаже са 60 одсто неискоришћене обрадиве земље света. Међутим, засад је неизвесно како ће затим бити употребљен тај земљишни катастар Африке, сачињен без Африканаца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.