Desant dronova na Afriku

Bolničkom obezbeđenju trebalo je dosta vremena da shvati da nešto nije u redu na prozoru sobe u kojoj je ležao (nedavno preminuli) Nelson Mandela. Sa spoljne strane stakla, u visini četvrtog sprata privatne bolnice u Pretoriji, više od sata lebdeo je oveći helikopter igračka bleskajući svetlom prema postelji legendarnog Madibe. Obezbeđenje je nadiglo uzbunu, pozvalo policiju koja je zatim uhapsila čoveka na klupi u obližnjem parku sa daljinskim upravljačem u ruci, povezanim sa mini-helikopterom.

Ovaj prvi registrovani slučaj korišćenja bespilotnih letelica u Južnoafričkoj Republici (JAR) prošlog leta izazvao je gnušanje nadležnih i tamošnjeg javnog mnjenja.

„Državna uprava civilnog vazduhoplovstva JAR nikome još nije odobrila korišćenje bespilotnih letelica. Dok ne budu dogovorena pravila, ko god bude uhvaćen u ilegalnom odašiljanju dronova po južnoafričkom nebu biće kažnjen sa 10 godina robije i(li) 50.000 randi globe”, upozorio je Popi Koza, direktor Civilne avijacije JAR.

Potonje izviđanje privatnih dronova ispred sudnice u Pretoriji u kojoj čuveni sportista paraplegičar Oskar Pretorijus odgovara za ubistvo svoje devojke, potvrdilo je zvaničnicima JAR ono što dobar deo Afrike uveliko zna. A to je da vojne i civilne bespilotne letelice strane i domaće proizvodnje uveliko špartaju nebom Crnog kontinenta, iako nijedna država još nema pravilnik o njihovoj registraciji i korišćenju.

Desant dronova na Afriku započeo je pre skoro 10 godina. Izraelski Aeronautički fond sklopio je još 2006. kupoprodajni ugovor sa Nigerijom o isporuci dronova za nadzor pobune u naftonosnoj delti. Više dronova iranske proizvodnje oboreno je kasnije, tokom građanskog rata u Sudanu, iako je Kartum pobijao da ih ima, navodi britanski vojno-politički magazin „Afrika konfidenšal”.

Eskadrila izviđačkih dronova američke vojske – iz baza u Nigeru i Džibutiju – od prošle godine snima kretanje džihadista širom Sahare.

„Špijunskih dronova po Sahari nema dovoljno”, smatra general Dejvid Rodrigez, šef afričke komande armije SAD. „Najveća obaveštajna praznina je u severozapadnoj Africi, koja se proteže od severnog Malija do istočne Libije.”

U međuvremenu, Ujedinjene nacije su početkom ove godine poslale svoje prve špijunske dronove u sastav mirovne misije na istoku DR Konga. Istovremeno, na Ist Riveru odskora razmatraju zahteve više zapadnoafričkih država da nabave dronove za nadzor granica prema neprijaznim susedima.

Upotreba dronova u mirnodopskim uslovima, po bespućima, za praćenje sumnjivih družina, ali i za kontrolu saobraćaja, razlog je skorašnje navale afričkih mušterija na međunarodno tržište bespilotnih letelica.

Službe bezbednosti Kenije i Bocvane kupile su nedavno od SAD male flote starijih modela bespilotnih letelica za borbu protiv lovokradica. Etiopija je pazarila arsenal dronova za borbu protiv pirata, dok će Ugandi poslužiti za kontrolu kretanja krijumčara droge, oružja i ljudi po ekvatoru i Sahelu.

I dok su pojedine afričke države već dobrano krenule u solo prodore dronovima po svom parčetu afričkog neba, Svetska banka je ovih dana odlučila da upotrebi bespilotne letelice u katastarskom premeravanju tla Crnog kontinenta, posebno onog obradivog. Da bi izvela reformu zemljišnih knjiga Afrike, Svetska banka je angažovala Valtera Valkmana, geometra namibijskog porekla, koji je izumeo laki dron pristupačne cene (težak 2,5 kilograma po ceni od 10.000 američkih dolara) koji u niskom letu uspešno snima raspored međa.

„Dronovi uveliko pojeftinjuju proces sastavljanja zemljišnih karti”, kaže Valkman.

Eskadrila jeftinih dronova geometara uskoro će se razleteti po Africi i sa sigurne visine, bez upliva mogućih parničara, premeriti kontinent koji raspolaže sa 60 odsto neiskorišćene obradive zemlje sveta. Međutim, zasad je neizvesno kako će zatim biti upotrebljen taj zemljišni katastar Afrike, sačinjen bez Afrikanaca.