Како да Колумбијци забораве Ескобара

Специјално за „Политику”

Медељин, Колумбија – Када се изванредна прича трансформације колумбијског града Медељина исприча једном странцу, сумњичави поглед је скоро неизбежан. У земљи у којој сви углас означавају корупцију као највећи проблем друштва, један град је враћен у живот изградњом на десетине инфраструктурних пројеката и културних институција. То отвара многа питања о финансирању велелепних зграда и о томе колико су чисте руке политичара који су се прославили трансформацијом Медељина.

Место које је деведесетих било црна рупа Јужне Америке, за време владавине Пабла Ескобара, данас је узор многим градовима широм света који се боре са социјалним проблемима сличних размера. Ентузијасти воле да истакну да је уз помоћ савремене и светлуцаве архитектуре уграђене у озлоглашене четврти Медељина број убистава на годишњем нивоу смањен са 380 случаја на 100.000 становника раних деведесетих, на данашњих 60 случаја на 100.000 становника.

Истина је, међутим, да је за то заслужан пре свега дуготрајан политички процес повратка државе у Медељин, који се десио након убиства Ескобара 1993. Преговори Боготе са парамилитарним организацијама које су обезбеђивале производњу и трговину кокаина у Медељину резултовали су предајом наоружања и цепањем криминалних организација у мање групе са којима се лакше излазило на крај.

Архитектура и урбанизам потом су добили своју важну улогу у развоју града. Медељин је први и једини град у Колумбији који може да се похвали метроом, који такође чине и две жичаре које са остатком града повезују доскора недоступне квартове у стрмим брдима. Ботаничка башта, парк науке, комплекс базена и неколико библиотека начинили су јавне просторе града доступним и сигурним. У брдима, између међусобно сукобљених насеља која су пуцала једна на друге, саграђени су мостови, а тензије заборављене.

Познаваоци прилика кажу да су тек у последњих пар година ефекти еманципације видљиви. Ескобар је доскора био у срцима многих, тајно слављени херој који је међу сиромашнима изградио слику Робина Худа, помажући болнице, школе, цркву.

Да проверим колико је Ескобар заборављен, групу дечака из једне сиромашне четврти Медељина упитао сам шта би волели да буду кад порасту. Углас су одговорили: „Фудбалер!” А да не може фудбалер, викнули су „полицајац”! А да не може ни полицајац, викнули су „таксиста”. Ту сам се зауставио.

Из разговора са житељима једне од четврти која је до пре десет година важила за најопаснију види се да је држава вратила поверење најсиромашнијих.

„У почетку им нисмо веровали. Хтели су да руше моју кућу како би наводно саградили зграду за све који су исељени због градње жичаре”, прича локална лидерка на чијој је земљи изграђен један стамбени блок. „Дуго смо разговарали, долазили су сваки дан. Мислили смо да хоће да нас преваре. Мене су прво убедили, а ја сам онда морала да убедим све остале. Мој услов је био да добијем стан у приземљу да бих у дневној соби могла да отворим продавницу.”

Поред политичке воље, државних средстава и савета из међународних институција, Медељин свој развој великим делом дугује гиганту ЕПМ (Јавна предузећа Медељина). Ово државно предузеће друго је по реду најпрофитабилнијих у Колумбији, а са седиштем у Медељину град снабдева водом, гасом, струјом, комуналним услугама и услугама телекомуникација, док је истовремено велики играч у енергетском сектору целе Јужне Америке.

Како је Орасио Валенсија, директор архитектонског сектора ЕПМ-а објаснио, буџет компаније за „социјалну одговорност” озбиљно се разматра са локалним властима и републичким министарствима и скоро у потпуности се усмерава на изградњу јавних простора, школа и едукативних центара. Пројекти у сарадњи са ЕПМ-ом су се за локалне власти показали као најбољи, јер ЕПМ на себе преузима обезбеђење и функционисање изграђених објеката.

„Наш последњи пројекат представља уклањање зидова око неколико резервоара за воду широм Медељина и градњу јавних простора око њих. Зависно од окружења и договора са локалним властима, неки ће у оквиру себе имати музичку школу, учионице са компјутерима за одрасле или отворени биоскоп”, каже Валенсија, показујући један од два завршена пројекта. „У Европи је вероватно квалитетнија градња, али ми се трудимо колико можемо.”