Парк на раскршћу путева и историје

Одакле год да путник аутобусом допутује у Београд, мора проћи кроз парк Бристол, смештен крај излазних перона главне станице. У њему путници застану да препакују ствари, сачекају оног ко је обећао да ће доћи по њих и наставе даље. Мало ко зна да је том месту некада била зелена и цветна оаза на имању Луке Ћеловића Требињца, који је ту гајио руже, украсно биље и дрвеће. Име овог добротвора, по многима, неправедно носи један други парк, смештен испред Економског факултета.

– Парк Бристол налази се у Карађорђевој улици, преко пута Аутобуске станице и хотела „Бристол”. Спада у групу старијих београдских паркова. Настао је у првим деценијама двадесетог века, али није познат аутор пројекта. Изградњу парка који се ту претходно налазио платио је Лука Ћеловић Требињац. Уз велики труд, успео је да издејствује дозволу од Београдске општине да на свом имању сагради врт налик европским, о коме је дуго година и бринуо. Простирао се између Железничке станице и хотела „Бристол” – објашњава Хранислав Милановић, пејзажни архитекта.

Градском одлуком од пре десетак година, парк код Економског факултета носи име Луке Ћеловића, иако са славним Требињцем нема непосредне везе. На том месту до 1941. налазила се школа која је разорена у немачком бомбардовању престонице.

За време Другог светског рата, тачније 1942. године, парк Бристол подељен је на два дела и смањен просецањем саобраћајнице ка савском мосту, који су подигли Немци.

– Један део парка простирао се лево до Железничке станице, а други десно, до хотела „Бристол”. Први део 1984. искоришћен је за проширење главне Аутобуске станице. Од стабала је остао само један платан и део степеништа у близини Карађорђеве улице – каже Милановић.

Фотографија парка Бристол из 1910. године из колекције породице Вицић

У делу ка хотелу „Бристол” и сада постоји платан који је највероватније посађен када је парк настао.

Једна од знаменитости парка је и крст, који датира из 1862. године.

– Трговац Ћира Христић купио је у Пешти крст и поставио га на Мали пијац, испред некадашњег хотела „Босна”, у знак сећања на Карађорђеве устанике. Тај хотел налазио се у близини садашње Београдске задруге – истиче Милановић. Приликом подизања Београдске задруге Лука Ћеловић је крст преместио у парк.

– Споменик је израђен од црвенкастог камена амонитико росо. Од овог камена, који се увозио из Мађарске, начињен је и крст у Панчеву и многи надгробни споменици у Карловцима – објашњава др Радојка Радоичић, геолог.

О парку Бристол сада брине „Зеленило Београд”. Простире се на 12.238 квадратних метара и последњи пут реновиран је 2004. године.

– Некада се звао Никољски, али су га због близне хотела „Бристол” прозвали парк Бристол – наводе у „Зеленилу”.

------------------------------------------------------------------

Лука Ћеловић Требињац – један од најбогатијих Срба

Лука Ћеловић Требињац, пореклом Херцеговац, био је почетком 20. века један од најбогатијих и најутицајнијих људи у Србији, водећи финансијер, председник Београдске задруге, велики просветни добротвор.

Био је скроман, тих и усамљен, без личних прохтева. Ћеловић је своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету, изузимајући мале легате родбини.