Србија непресушан извор талената

Био је и остао омиљен и међу румунским и овдашњим љубитељима фудбала, посебно од стране навијача Стеауе и Црвене звезде, са којима је освајао највредније трофеје у европском клупском фудбалу. Подједнако су га ценили и поштовали и противнички нападачи, којима је много пута задавао грдне главобоље. Поједини фудбалски теоретичари тврде да је био један од најбољих централних бекова на Балкану.

Миодраг Белодедић је у својој дугој и богатој фудбалској каријери имао и успоне и падове. Ипак, зенит своје играчке каријере доживео је у дресу Црвене звезде са којом је освојио Куп шампиона у Барију (1991) и клупско првенство света у Токију.

Носио је и дрес шпанских клубова Валенсије, Ваљадолида и Виљареала, играо је и у Мексику да би каријеру завршио у Стеaуи са којом је 1986. освојио Куп шампиона.

После успешно завршене играчке каријере Миодраг Белодедић је остао да ради у фудбалу а на позив тамошњег савеза прихватио се новог задатка. Тренутно је главни човек за све млађе селекције у ФС Румуније, где покушава да врати стари углед румунском фудбалу, а ових дана је посетио Србију.

Какав је Ваш задатак у румунском фудбалу?

– Од 2006. сам директор млађих селекција. Посла и обавеза је пуно, али и задовољство је велико када се на крају виде резултати. Данас деца имају далеко боље услове него када сам ја играо фудбал, ситуација у земљи је далеко боља. Практично у ове две-три деценије много тога се променило. Квалитет и даље постоји као некада, с тим што се данас много више иде ка индивидуалности него ка колективу. Мој задатак са сарадницима је управо да радимо на колективном духу.

На који начин селектирате младе фудбалере?

– Чини ми се да су Румуни раније имали много боље појединце него данас. Примера ради, данас у селекцији млађих кадета највише играча долази из Академије ,,Георге Хаџи” из Констанце, чак седморица. Ради се и у Динаму, Рапиду, Стеауи, али убедљиво највише младих фудбалера долази из поменуте школе фудбала, где пре свега постоји систем рада, изванредни услови...

Шта то практично значи?

– Конкретно највећи румунски клубови немају превише слуха за младе играче. Зато последњих година углавном ангажују странце. Превише је странаца у румунској лиги, у неким клубовима који су пре неколико година доживели приватизацију, игра по десетак и више странаца, који долазе са свих страна света. То је некада било незамисливо, углавном су Румуни одлазили у иностранство.

Колико пратите дешавања у српском фудбалу?

– Углавном пратим, с обзиром да ме највише занима како иде мојој Звезди. Недавно сам гледао бивши клуб против Новог Пазара. Држим палчеве Црвеној звезди да на крају буде прва.

Чудан је био Ваш долазак на ,,Маракану”. Како је то изгледало?

– Ух, било је давно, али као да је било јуче. Познато је да сам због тадашњег режима у Румунији морао да побегнем, уточиште сам потражио у Југославији. Дошао сам у Београд, право у Црвену звезду и покуцао на врата Драгана Џајића, који у први мах није знао ко сам. Када сам му испричао моју причу, брзо смо се договорили. Заправо, тада је Звезди био потребан тип играча као што сам ја. Биле су то заиста најлепше године у мојој играчкој каријери, освајали смо титуле.

Да ли се чујете са некадашњим саиграчима?

– Спадам у групу оних људи који могу да кажу да једном пријатељ увек пријатељ. Често се чујем са Панчевом, Најдоским, Стошићем и осталим саиграчима.

Да ли имате амбицију да будете тренер?

– Не, нисам за то рођен.

Ближи се завршница Лиге шампиона. Ко је по Вама главни фаворит?

– Сјајну екипу имају Реал и Бајерн. У тим екипама треба тражити будућег шампиона Европе.

Како оцењујете фудбал у Србији, када је реч о млађим категоријама.

– Србија је одувек имала добре фудбалере. Драго ми је да се пуно улаже у млађе категорије, где је евидентан квалитет. Србија има Спортски центар, сјајне услове, добре младе тренере а без тога се данас не може у озбиљан фудбалски свет.