Систем с тешко примењивим законима

Креирање политика, њихова примена, као и начин мерења остварених резултата спадају у кључна питања која су у ранијем периоду била занемарена. Управо је то тема студије ,,Креирање политике и преговори за приступање ЕУ: како до резултата за Србију”.

Закон о заштити конкуренције може да послужи као пример како се у Србији креирају јавне политике. Први овакав пропис донесен је у другој половини 90-их и никада није заживео, како су тада волели да кажу. Године 2005. донесен је потпуно нови закон, за који је и пре доношења, површном анализом, било јасно да неће бити примењив (нови термин за исту ствар). Све мане тог прописа отклоњене су законом из 2009, али је уследила партијска прерасподела места у Комисији за заштиту конкуренције, па је резултат примене најновијег, примењивог закона - исти. И овај је закон измењен прошле године, а промене у реалности заштите конкуренције у Србији још нема.

Слична је ситуација и са Законом о заштити потрошача – донесена су својеверемено три закона - 2002., 2005. и 2010. - а најновији је у скупштинској процедури.

Центар за европске политике (ЦЕП) представио је поменуту студију у Бриселу, у дебати организованој у сарадњи са think tank организацијом European Policy Centre (EPC). Поред осталих, у дебати су учествовали: Лазар Крстић, министар финансија Републике Србије, и Срђан Мајсторовић, заменик директора Канцеларије за европске интеграције. Министар је навео да би министарство које он води имало и те какве користи од веће координације између актера у процесу креирања (јавних) политика. Министарство финансија сада ,,вади кестење из ватре” које се у ватри налази управо због изостанка било каквог чињенично заснованог креирања јавних политика, како у сфери економије и финансија тако и у другим областима. Министар примећује да смо ,,ударили у зид досадашњим системом креирања политика’’, ако се уопште може рећи да је такав систем и постојао. Он је истакао да је Влада сада на почетку новог циклуса политике, да је у фази планирања и да је време да се почне са радом.

На основу изјаве овог али и других функционера и политичара чини се извесним да власт почиње да схвата да је постојећи ,,систем’’ креирања (јавних) политика неодржив. С друге стране, резултати последњих парламентарних избора обезбеђују политички капацитет за решавања овог проблема. Наравно, кључно питање на које ћемо одговор добити у скоријој будућности је: Да ли за то постоји политичка воља? Наше искуство показује да реформи нема без недвосмислене политичке воље. До сада смо, с једне стране, имали реалну потребу за унапређењем квалитета процеса креирања политика, као и начелну спремност државних органа за то. С друге стране, евидентан је изостанак политичког договора коалиционих партнера, односно изостанак политичке воље. Може се рећи да ће конституисањем Народне скупштине и формирањем нове владе сви услови за унапређење система и процеса креирања (јавних) политика бити испуњени. Једино ће бити отворено питање постојања или непостојања политичке воље у најутицајнијој партији – Српској напредној странци. Евидентно је да ће нова влада имати јаког председника, али то не мора нужно да значи снажан центар владе и добру координацију јавних политика.

Директор Центра за европске политике