Sistem s teško primenjivim zakonima

Kreiranje politika, njihova primena, kao i način merenja ostvarenih rezultata spadaju u ključna pitanja koja su u ranijem periodu bila zanemarena. Upravo je to tema studije ,,Kreiranje politike i pregovori za pristupanje EU: kako do rezultata za Srbiju”.

Zakon o zaštiti konkurencije može da posluži kao primer kako se u Srbiji kreiraju javne politike. Prvi ovakav propis donesen je u drugoj polovini 90-ih i nikada nije zaživeo, kako su tada voleli da kažu. Godine 2005. donesen je potpuno novi zakon, za koji je i pre donošenja, površnom analizom, bilo jasno da neće biti primenjiv (novi termin za istu stvar). Sve mane tog propisa otklonjene su zakonom iz 2009, ali je usledila partijska preraspodela mesta u Komisiji za zaštitu konkurencije, pa je rezultat primene najnovijeg, primenjivog zakona - isti. I ovaj je zakon izmenjen prošle godine, a promene u realnosti zaštite konkurencije u Srbiji još nema.

Slična je situacija i sa Zakonom o zaštiti potrošača – donesena su svojeveremeno tri zakona - 2002., 2005. i 2010. - a najnoviji je u skupštinskoj proceduri.

Centar za evropske politike (CEP) predstavio je pomenutu studiju u Briselu, u debati organizovanoj u saradnji sa think tank organizacijom European Policy Centre (EPC). Pored ostalih, u debati su učestvovali: Lazar Krstić, ministar finansija Republike Srbije, i Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije. Ministar je naveo da bi ministarstvo koje on vodi imalo i te kakve koristi od veće koordinacije između aktera u procesu kreiranja (javnih) politika. Ministarstvo finansija sada ,,vadi kestenje iz vatre” koje se u vatri nalazi upravo zbog izostanka bilo kakvog činjenično zasnovanog kreiranja javnih politika, kako u sferi ekonomije i finansija tako i u drugim oblastima. Ministar primećuje da smo ,,udarili u zid dosadašnjim sistemom kreiranja politika’’, ako se uopšte može reći da je takav sistem i postojao. On je istakao da je Vlada sada na početku novog ciklusa politike, da je u fazi planiranja i da je vreme da se počne sa radom.

Na osnovu izjave ovog ali i drugih funkcionera i političara čini se izvesnim da vlast počinje da shvata da je postojeći ,,sistem’’ kreiranja (javnih) politika neodrživ. S druge strane, rezultati poslednjih parlamentarnih izbora obezbeđuju politički kapacitet za rešavanja ovog problema. Naravno, ključno pitanje na koje ćemo odgovor dobiti u skorijoj budućnosti je: Da li za to postoji politička volja? Naše iskustvo pokazuje da reformi nema bez nedvosmislene političke volje. Do sada smo, s jedne strane, imali realnu potrebu za unapređenjem kvaliteta procesa kreiranja politika, kao i načelnu spremnost državnih organa za to. S druge strane, evidentan je izostanak političkog dogovora koalicionih partnera, odnosno izostanak političke volje. Može se reći da će konstituisanjem Narodne skupštine i formiranjem nove vlade svi uslovi za unapređenje sistema i procesa kreiranja (javnih) politika biti ispunjeni. Jedino će biti otvoreno pitanje postojanja ili nepostojanja političke volje u najuticajnijoj partiji – Srpskoj naprednoj stranci. Evidentno je da će nova vlada imati jakog predsednika, ali to ne mora nužno da znači snažan centar vlade i dobru koordinaciju javnih politika.

Direktor Centra za evropske politike