Лош закон или трка за профитом

Сви престициди који се користе у нашој земљи регистровани су на основу ваљане документације, тврде у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде и напомињу да ће процедура усвајања новог закона о средствима за заштиту биља бити покренута после конституисања нове владе. Ова реакција је уследила пошто је Удружење произвођача средстава за заштиту биља СЕКПА (које окупља највеће светске произвођаче) саопштило да је у Србији, од укупно 800 регистрованих пестицида, око 40 одсто озваничено на основу минимума потребне документације, што може да буде потенцијални ризик по здравље људи.

Управа биља, у изјави агенцији Танјуг, демантује наводе СЕКПА и објашњава да ће поступак регистрације пестицида у Србији у потпуности бити усклађен са правилима ЕУ када Србија постане пуноправна чланица.

– У ЕУ, на чију се регулативу представници удружења СЕКПА позивају, као и другим развијеним земљама као што су САД или Јапан, „комплетна документација” доставља се само код прве регистрације конкретног средства за заштиту биља произведеног од нове активне супстанце, кажу у Управи за заштиту биља.

У нашој земљи, наводе, још се не ради процена хемијске и токсиколошке еквивалентности на начин како је то прописано и како се ради у земљама ЕУ, јер нисмо њена чланица, али Србија нема приступ документацији првих произвођача активних супстанци, али и другој документацији, која је, према правилима ЕУ, дозвољена само земљама чланицама.

Контрола средстава за заштиту биља у Србији регулисана је законима и подзаконским актима и обављају је институције које је овластило Министарство пољопривреде.

Када је реч о домаћим произвођачима средстава за заштиту биља, при увозу активних супстанци контролу обавља фитосанитарна инспекција, као и произвођачи у својим лабораторијама, а ради се и завршна контрола у свим фазама производње и промета. Инспекција има право да обави и додатну контролу, како активних супстанци тако и готових производа домаћих произвођача.

Овакав одговор државе, односно ресорног министарства на оптужбе удружења СЕКПА, могао би да умири потрошаче који су ових дана у дилеми шта да купе и да ли је храна безбедна или не. Контроле, дакле, постоје, а према подацима Привредне коморе Србије, на које се позива и Управа за биље, у 2013. највише пестицида је увезено из земаља ЕУ. Око 65 одсто вредности робе стиже из Немачке, Француске, Шпаније, Белгије, Италије и Велике Британије. Из Кине – 19, Швајцарске седам и Израела шест процената.

Да ли су грађани опет колатерална штета трговинских интереса, трке за профитом или нечег трећег и откуд сваке године у исто време прича која подгрева најдубље страхове купаца – једемо ли здраву и безбедну храну или не. На конференцији за новинаре коју је управо организовало удружење СЕКПА, уз све инсистирање, новинара да говорници буду конкретнији у својим тврдњама, и што је још важније да понуде резултате истраживања и конкретне анализе којим би могли да докажу своје сумње, осим оцене да су прописи лоши, а закон мањкав, није било других аргумената. Само претпоставке.

Да је заиста тако како СЕКПА тврди, да је 40 одсто пестицида недовољно испитано, а храна њима третирана „затрована”, да ли би и једна јабука, малина или било које воће и поврће из Србије могло бити извезено у ЕУ или Русију која има још ригорозније прописе.

Конкретнији одговор дао би сваки озбиљан пољопривредник у Србији. Пестициди јесу отрови, али лекови за разне биљне болести уколико се ваљано користе уз поштовање каренце, односно времена од последњег третирања до брања плода, разлога за бригу нема.