Loš zakon ili trka za profitom

Svi presticidi koji se koriste u našoj zemlji registrovani su na osnovu valjane dokumentacije, tvrde u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i napominju da će procedura usvajanja novog zakona o sredstvima za zaštitu bilja biti pokrenuta posle konstituisanja nove vlade. Ova reakcija je usledila pošto je Udruženje proizvođača sredstava za zaštitu bilja SEKPA (koje okuplja najveće svetske proizvođače) saopštilo da je u Srbiji, od ukupno 800 registrovanih pesticida, oko 40 odsto ozvaničeno na osnovu minimuma potrebne dokumentacije, što može da bude potencijalni rizik po zdravlje ljudi.

Uprava bilja, u izjavi agenciji Tanjug, demantuje navode SEKPA i objašnjava da će postupak registracije pesticida u Srbiji u potpunosti biti usklađen sa pravilima EU kada Srbija postane punopravna članica.

– U EU, na čiju se regulativu predstavnici udruženja SEKPA pozivaju, kao i drugim razvijenim zemljama kao što su SAD ili Japan, „kompletna dokumentacija” dostavlja se samo kod prve registracije konkretnog sredstva za zaštitu bilja proizvedenog od nove aktivne supstance, kažu u Upravi za zaštitu bilja.

U našoj zemlji, navode, još se ne radi procena hemijske i toksikološke ekvivalentnosti na način kako je to propisano i kako se radi u zemljama EU, jer nismo njena članica, ali Srbija nema pristup dokumentaciji prvih proizvođača aktivnih supstanci, ali i drugoj dokumentaciji, koja je, prema pravilima EU, dozvoljena samo zemljama članicama.

Kontrola sredstava za zaštitu bilja u Srbiji regulisana je zakonima i podzakonskim aktima i obavljaju je institucije koje je ovlastilo Ministarstvo poljoprivrede.

Kada je reč o domaćim proizvođačima sredstava za zaštitu bilja, pri uvozu aktivnih supstanci kontrolu obavlja fitosanitarna inspekcija, kao i proizvođači u svojim laboratorijama, a radi se i završna kontrola u svim fazama proizvodnje i prometa. Inspekcija ima pravo da obavi i dodatnu kontrolu, kako aktivnih supstanci tako i gotovih proizvoda domaćih proizvođača.

Ovakav odgovor države, odnosno resornog ministarstva na optužbe udruženja SEKPA, mogao bi da umiri potrošače koji su ovih dana u dilemi šta da kupe i da li je hrana bezbedna ili ne. Kontrole, dakle, postoje, a prema podacima Privredne komore Srbije, na koje se poziva i Uprava za bilje, u 2013. najviše pesticida je uvezeno iz zemalja EU. Oko 65 odsto vrednosti robe stiže iz Nemačke, Francuske, Španije, Belgije, Italije i Velike Britanije. Iz Kine – 19, Švajcarske sedam i Izraela šest procenata.

Da li su građani opet kolateralna šteta trgovinskih interesa, trke za profitom ili nečeg trećeg i otkud svake godine u isto vreme priča koja podgreva najdublje strahove kupaca – jedemo li zdravu i bezbednu hranu ili ne. Na konferenciji za novinare koju je upravo organizovalo udruženje SEKPA, uz sve insistiranje, novinara da govornici budu konkretniji u svojim tvrdnjama, i što je još važnije da ponude rezultate istraživanja i konkretne analize kojim bi mogli da dokažu svoje sumnje, osim ocene da su propisi loši, a zakon manjkav, nije bilo drugih argumenata. Samo pretpostavke.

Da je zaista tako kako SEKPA tvrdi, da je 40 odsto pesticida nedovoljno ispitano, a hrana njima tretirana „zatrovana”, da li bi i jedna jabuka, malina ili bilo koje voće i povrće iz Srbije moglo biti izvezeno u EU ili Rusiju koja ima još rigoroznije propise.

Konkretniji odgovor dao bi svaki ozbiljan poljoprivrednik u Srbiji. Pesticidi jesu otrovi, ali lekovi za razne biljne bolesti ukoliko se valjano koriste uz poštovanje karence, odnosno vremena od poslednjeg tretiranja do branja ploda, razloga za brigu nema.