Турајлић: Угрожава ме сваки дискриминишући списак

У наставку предистражних радњи против Ивана Ивановића, активисте покрета „Наши”, због објављивања списка од 30 наводних србомрзаца и издајника међу јавним личностима, јуче је у Тужилаштву за високотехнолошки криминал саслушана професорка Србијанка Турајлић. Поступак ће бити настављен после првомајских празника.

„Не осећам се угрожено због објављивања тог списка, већ због објављивања сваког дискриминишућег списка у овој земљи без обзира на то да ли је моје име на њему или не. Немам потребу нити жељу да коментаришем оно што је написано у том тексту”, изјавила је Србијанка Турајлић за „Политику” после јучерашњег саслушања.

Подсећамо, састављање листе наводних издајника десничарска организација је образложила жељом да их „раскринка”, називајући их „интелектуалним отпадом”, „квазикултурним делатницима” и „политичким муљем”. Због тога је тужилаштво покренуло предистражне радње против Ивана Ивановића због расне и друге дискриминације.

Наташа Кандић, некадашња председница Фонда за хуманитарно право и Милован Дрецун, посланик СНС, чија су имена такође на списку „Наших”, кажу да још нису добили позиве за саслушање.

„У Србији се од 1990. године праве разни спискови и прозивају људи и није први пут да је моје има на неком списку. Време је да државни органи нешто ураде, а не да постављају питање да ли се осећам угроженом. Сматрам да радим оно што је у реду, а проблем ’Наших’ је проблем државних институција, а не мој”, рекла је Наташа Кандић.

Милован Дрецун у разговору за наш лист каже да је неприхватљиво прављење оваквих спискова. Дрецун, који као ни Наташа Кандић, још није саслушан, сматра да се комуникацијом са маргиналним групама може спречити њихов екстремизам.

„Треба поставити питање ко је дао сертификат особама попут оних које су правиле овај списак да то раде. Овакво изражавање неслагања са политичким ставовима је прошлост. Тако не може да се разговара. Маргиналне групе упућују вапај друштву јер желе да износе своје ставове. Да би смањили ниво екстремизма и радикалног понашања у јавности, друштво и држава треба да успоставе неки канал комуницирања. Санкције су последње средство, а превенција је много боља, да би се предупредило да они регрутују нове присталице”, изјавио је Дрецун.

Уставни суд Србије је у децембру 2012. године одбацио предлог републичког тужилаштва да се забрани рад удружења „Наши”, због деловања усмереног на насилно рушење уставног поретка, кршења Уставом зајамчених права и изазивања националне, верске, расне и сексуалне мржње и дискриминације. Суд је образложио да је меру забране те организације могуће изрећи тек када се поуздано утврди да све претходно предузете мере надлежних државних органа нису спречиле континуирано деловање удружења и његових активности усмерених на остварење Уставом забрањених циљева.

Адвокат Драгослав Љубичановић, бранилац Ивана Ивановића каже за „Политику” да не постоји тужилачки акт по коме се води поступак против Ивана Ивановића. Он тврди да нема кривичне пријаве, нити наредбе о спровођењу истраге. Адвокат сматра да је, с обзиром на то да је Ивановићу одређиван притвор, неопходно да постоји некакав акт који описује за шта је тачно он осумњичен.

„Један од разлога због којих је Ивановићу укинут притвор је и тај што се не зна за које дело се гони. Зна се квалификација, али није описано шта је он урадио. У цивилизованој држави, окривљеном мора да се каже шта је урадио”, навео је адвокат Љубичановић.

Бранилац додаје да ће, уколико се испостави да је неко од сведока добио позив, а није се одазвао, тражити принудно довођење и кажњавање. У поступку су до сада саслушани Мирјана Карановић, Никола Ђуричко, Горчин Стојановић, Небојша Крстић, Жарко Кораћ и покојни Мирко Ђорђевић.

За ово дело запрећена казна је до пет година затвора, а поступак се води пред Вишим тужилаштвом за високотехнолошки криминал. Бранилац сматра да објављивање списка на сајту не представља ту врсту криминала.

Небојша Крстић: Како то да њихова кривица зависи од мене

„Добио сам позив од заменика јавног тужиоца Ратка Марковића да дођем у Више јавно тужилаштво у Београду, у својству сведока, а у случају списка ’Наших’, тачније, у поступку који се води против осумњиченог тог и тог, ту и ту, тад и тад, због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387, став два, у вези са ставом један Кривичног законика”, написао је Небојша Крстић на свом блогу:

„Господин заменик тужиоца у писму ме љубазно обавештава да уколико се не одазовем, могу бити принудно доведен или кажњен са 100.000 динара. С тим у вези јавило ми се, претпостављам оправдано, питање: шта ћу ја Вишем јавном тужилаштву? Шта се од мене очекује?

Да негирам разлоге због којих су „Наши” моју маленкост уврстиле међу србомрсце? Или да их потврдим? Нисам правник, опростићете ми ако је питање глупо. Поставио сам га јавно, пре добијања позива, на „Твитеру”. Један правник ми је на то одговорио да у закону пише да постојање кривичног дела зависи од личног осећања угрожености, па тужилац зато мора да га сазна. Мени, лаику, и даље није јасно. Какве везе имају моја лична осећања са нечим што је кривично дело и што, по мом суду, мора бити мерено објективним метром”, наводи Крстић.