Turajlić: Ugrožava me svaki diskriminišući spisak

U nastavku predistražnih radnji protiv Ivana Ivanovića, aktiviste pokreta „Naši”, zbog objavljivanja spiska od 30 navodnih srbomrzaca i izdajnika među javnim ličnostima, juče je u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal saslušana profesorka Srbijanka Turajlić. Postupak će biti nastavljen posle prvomajskih praznika.

„Ne osećam se ugroženo zbog objavljivanja tog spiska, već zbog objavljivanja svakog diskriminišućeg spiska u ovoj zemlji bez obzira na to da li je moje ime na njemu ili ne. Nemam potrebu niti želju da komentarišem ono što je napisano u tom tekstu”, izjavila je Srbijanka Turajlić za „Politiku” posle jučerašnjeg saslušanja.

Podsećamo, sastavljanje liste navodnih izdajnika desničarska organizacija je obrazložila željom da ih „raskrinka”, nazivajući ih „intelektualnim otpadom”, „kvazikulturnim delatnicima” i „političkim muljem”. Zbog toga je tužilaštvo pokrenulo predistražne radnje protiv Ivana Ivanovića zbog rasne i druge diskriminacije.

Nataša Kandić, nekadašnja predsednica Fonda za humanitarno pravo i Milovan Drecun, poslanik SNS, čija su imena takođe na spisku „Naših”, kažu da još nisu dobili pozive za saslušanje.

„U Srbiji se od 1990. godine prave razni spiskovi i prozivaju ljudi i nije prvi put da je moje ima na nekom spisku. Vreme je da državni organi nešto urade, a ne da postavljaju pitanje da li se osećam ugroženom. Smatram da radim ono što je u redu, a problem ’Naših’ je problem državnih institucija, a ne moj”, rekla je Nataša Kandić.

Milovan Drecun u razgovoru za naš list kaže da je neprihvatljivo pravljenje ovakvih spiskova. Drecun, koji kao ni Nataša Kandić, još nije saslušan, smatra da se komunikacijom sa marginalnim grupama može sprečiti njihov ekstremizam.

„Treba postaviti pitanje ko je dao sertifikat osobama poput onih koje su pravile ovaj spisak da to rade. Ovakvo izražavanje neslaganja sa političkim stavovima je prošlost. Tako ne može da se razgovara. Marginalne grupe upućuju vapaj društvu jer žele da iznose svoje stavove. Da bi smanjili nivo ekstremizma i radikalnog ponašanja u javnosti, društvo i država treba da uspostave neki kanal komuniciranja. Sankcije su poslednje sredstvo, a prevencija je mnogo bolja, da bi se predupredilo da oni regrutuju nove pristalice”, izjavio je Drecun.

Ustavni sud Srbije je u decembru 2012. godine odbacio predlog republičkog tužilaštva da se zabrani rad udruženja „Naši”, zbog delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenja Ustavom zajamčenih prava i izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije. Sud je obrazložio da je meru zabrane te organizacije moguće izreći tek kada se pouzdano utvrdi da sve prethodno preduzete mere nadležnih državnih organa nisu sprečile kontinuirano delovanje udruženja i njegovih aktivnosti usmerenih na ostvarenje Ustavom zabranjenih ciljeva.

Advokat Dragoslav Ljubičanović, branilac Ivana Ivanovića kaže za „Politiku” da ne postoji tužilački akt po kome se vodi postupak protiv Ivana Ivanovića. On tvrdi da nema krivične prijave, niti naredbe o sprovođenju istrage. Advokat smatra da je, s obzirom na to da je Ivanoviću određivan pritvor, neophodno da postoji nekakav akt koji opisuje za šta je tačno on osumnjičen.

„Jedan od razloga zbog kojih je Ivanoviću ukinut pritvor je i taj što se ne zna za koje delo se goni. Zna se kvalifikacija, ali nije opisano šta je on uradio. U civilizovanoj državi, okrivljenom mora da se kaže šta je uradio”, naveo je advokat Ljubičanović.

Branilac dodaje da će, ukoliko se ispostavi da je neko od svedoka dobio poziv, a nije se odazvao, tražiti prinudno dovođenje i kažnjavanje. U postupku su do sada saslušani Mirjana Karanović, Nikola Đuričko, Gorčin Stojanović, Nebojša Krstić, Žarko Korać i pokojni Mirko Đorđević.

Za ovo delo zaprećena kazna je do pet godina zatvora, a postupak se vodi pred Višim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal. Branilac smatra da objavljivanje spiska na sajtu ne predstavlja tu vrstu kriminala.

Nebojša Krstić: Kako to da njihova krivica zavisi od mene

„Dobio sam poziv od zamenika javnog tužioca Ratka Markovića da dođem u Više javno tužilaštvo u Beogradu, u svojstvu svedoka, a u slučaju spiska ’Naših’, tačnije, u postupku koji se vodi protiv osumnjičenog tog i tog, tu i tu, tad i tad, zbog krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387, stav dva, u vezi sa stavom jedan Krivičnog zakonika”, napisao je Nebojša Krstić na svom blogu:

„Gospodin zamenik tužioca u pismu me ljubazno obaveštava da ukoliko se ne odazovem, mogu biti prinudno doveden ili kažnjen sa 100.000 dinara. S tim u vezi javilo mi se, pretpostavljam opravdano, pitanje: šta ću ja Višem javnom tužilaštvu? Šta se od mene očekuje?

Da negiram razloge zbog kojih su „Naši” moju malenkost uvrstile među srbomrsce? Ili da ih potvrdim? Nisam pravnik, oprostićete mi ako je pitanje glupo. Postavio sam ga javno, pre dobijanja poziva, na „Tviteru”. Jedan pravnik mi je na to odgovorio da u zakonu piše da postojanje krivičnog dela zavisi od ličnog osećanja ugroženosti, pa tužilac zato mora da ga sazna. Meni, laiku, i dalje nije jasno. Kakve veze imaju moja lična osećanja sa nečim što je krivično delo i što, po mom sudu, mora biti mereno objektivnim metrom”, navodi Krstić.