Шта продаје књигу

У мноштву објављених наслова који се баве свиме, од прављења шампита до суштине живота, пропратни текст на полеђини књиге, илустрација на корици и "прилепљени" изводи из рецензија могу бити од велике помоћи. Опрема књиге би требало да помогне читаоцу да, у складу са својим афинитетима, пронађе жељену литературу. Ипак, због потребе издавача да у што већем броју продају своју робу, рецензије су често "наручене", а текстови који прате излазак књиге преувеличавају њен значај.

У прво време, када су се на корицама књига појавиле фразе попут "књига о којој се прича", "нови бисер за вашу библиотеку ", "најпревођенији писац", "његово најзначајније дело", читаоци су веровали онима који живе од исправних процена. Како је оваквим фразама данас "почашћено" готово свако издање, публика се с правом пита како да верује оваквим хвалоспевима.

Како каже Дејан Папић, директор издавачке куће "Лагуна", чија издања одликује упечатљив дизајн и пажљиво биране рецензије, домаћи издавачи су свесни да добро изабране реченице, хвале и рекламе, продају књиге. Задатак издавача је да поштује време читаоца, и да књигу представи на прави начин.

Наравно, у жељи да се издања продају, садржај дела се неретко улепшава, а значај аутора преувеличава.

– Када се нађе у књижари, читалац окреће задњу корицу и тражи информације о књизи. Ако је пропратни текст досадан и лоше срочен, свако од нас ће вратити књигу на полицу. Осим текста и извода из рецензија, важан је и дизајн корица, слика којом се публици предочава атмосфера и тема књиге, објашњава Дејан Папић.

Позитивна улога издавача који представља и препоручује неки наслов лако, међутим, исклизне из руку контроле и претвори се у маркетиншки потенцијал. Ако издавач нахвали неколико аутора, то се може схватити као препорука, ако речи хвале удељује свима, онда је он само маркетиншки стручњак.

Заиста, није се лако снаћи у књижари. Китњасте илустрације заокупљују пажњу, дизајн омамљује, наслови књига су патетични, а рецензије као да је писала пишчева најближа фамилија. Да ли је могуће да су све те нахваљене књиге ремек-дела?

– Продор чисто економских интереса претворио је и издаваштво, некада облик стваралаштва у култури, у произвођење полуистина, па чак и лажи. То се зове маркетинг, а у издаваштву у којем изгледа да има некаквог профита то је, ипак, више непристојност и непоштовање читаоца. И књига је роба, али свакако разумно друштво не мисли да je свa роба иста. Између пива, цигарета и књиге само наши политичари и новообогаћени простаци не стижу до овог трећег, каже универзитетски професор и књижевни критичар Александар Јерков.

Јерков додаје да књиге треба рекламирати сразмерно њиховом значају и вредности, "зато не може све да се препусти стихији, а још мање уништавање књижара, озбиљних редакција и одсуство сваке пажње према образовању и стварању цивилизованих грађана. Ово је ера примитивног и дивљачког капитализма чија је порука отми, а не прочитај и подели са другим".

Истакнути критичар примећује да домаћи издавачи представљају књигу као предмет, допадљиву ствар коју треба купити и поседовати. Потенцира се дизајн књиге који бојама заводи чула и скреће пажњу са суштине књиге – њеног садржаја. Међутим, Дејан Папић истиче да писци заслужују добар пласман, јер су многе вредне књиге потонуле на тржишту само због тога што је издавач лоше обавио свој посао.

– Издавачи који сваку књигу називају бестселером временом губе поверење читалаца. Уосталом, реклама, рецензије и дизајн не могу потпуно да заврше посао. Најважнија је, још увек, реклама од уха до уха, саветује Папић.

Уколико је издавач поштен, читаоцима ће на први поглед бити јасно какво штиво држи у рукама. Уз "чик лит" књиге је сасвим у реду имати дизајн на којем је осликана обала мора и девојка у бикинију, али нема разлога да се на овај начин промовишу аутори досадних и најглупљих редова. Као што нема разлога да се површно копкање по историјским тајнама назива коначним откривењем и сведочењем о прошлости уз разапетог Христа на корици.

Читаоци се од претенциозних опрема књига, које јесу најнепосреднији извор информација, могу осигурати са више страна. Новински коментари, емисије из културе, интернет, размена мишљења са пријатељима требало би, да у време конзумеризма унесу дозу рационалности. Тако ће се у књигама, уместо текста на корицама, поново видети мисли, идеје и потрага за истином, а не производ "фаст" културе, на којем неко безобзирно зарађује новац.