Смањење плате – антибиотик за лажна боловања

За протеклих годину и по дана, откад је усвојен нови закон о здравственој заштити, смањен је број боловања и злоупотреба одсуствовања с посла из медицинских разлога. Лекари тврде да све чешће и они код којих постоје медицински разлози за одсуство не желе да одлазе на боловање због малих плата или страха да не изгубе посао.
Приметно је и да запослени код приватника ређе одлазе на боловање него они који раде у државној фирми, као и да се у картоне за одсуства дужа од 30 дана најчешће уписују болести срца, мишића и зглобова, али и душевни поремећаји.

Према речима Владана Игњатовић, начелника службе за информисање Завода за здравствено осигурање, број оних који одлазе на боловање смањен је за 20 до 30 одсто, јер, народски речено, боловање више није исплативо. Према његовим речима, до доношења новог закона било је људи који су узастопно били на боловању и по пет и десет година, јер су најчешће обављали посао на црно и тако примали две зараде. Остао је запамћен случај да је човек месецима био на боловању, наводно, због операције, а нигде није било реза од операције.

– Постоји у народу заблуда и предубеђење да је боловање социјална, а не здравствена категорија, што није тачно. Многи од њих сматрају да им је плата смањена, јер су били на боловању, а то је погрешно убеђење, јер када не радите ви нисте ни зарадили плату. Применом закона и ригорознијим контролама ситуација је знатно побољшана и број злоупотреба је смањен. У току протекле године издвојили смо нешто више од пет милијарди динара за накнаде и око две милијарде за исплате закашњења. Сада накнаде не касне и исплаћују се редовно за протекли месец – додао је Игњатовић.

У Европи се од укупних средстава фондова за здравствено осигурање на годишњем нивоу 3,5 одсто одваја за боловања, а у Србији се до 2005. године одвајало 7,8 одсто (пре 2000. године и 9,10 одсто). Применом новог закона о здравственој заштити, којим су регулисани услови и прецизирана правила за добијање здравствене накнаде у периоду привремене спречености за рад због болести, који је ступио на снагу 9. децембра 2005. године, ситуација се знатно променила. У току протекле године за боловања је одвојено шест одсто од укупних средстава Фонда за здравствено осигурање, у овој години и тај проценат биће смањен.

– Познато је да је много њих користило боловање за обављање сезонских радова, рад на црно итд. Тако, обично у јуну у приградским општинама, када почиње сезона пољских радова повећан је и број боловања. Било је ту различитих злоупотреба. Међутим, од примене новог закона, према коме су услови за добијање накнаде смањени на 65 одсто са ранијих 75 одсто, према нашим подацима, број злоупотреба се знатно смањио. Према закону, до 30 дана боловања накнаду од 65 одсто плаћа послодавац, а за више од 30 дана здравствено осигурање, али уколико фирма не плаћа доприносе за здравствено осигурање радник нема право на накнаду за привремену спреченост због болести – нагласио је Игњатовић.

Према статистичким истраживањима, разлози за боловање запослених у Србији, које је дуже од 30 дана, јесу обољења крвотока (12,7 одсто запослених), болести мишићног, коштаног и зглобног система (11,4 одсто), душевни поремећаји и поремећаји понашања (10,8 одсто), преломи и ишчашења (девет одсто), тумори (шест одсто), одржавање трудноће (5,5 одсто) и болести нервног система (3,5 одсто).

Запослени код приватника десет пута мање одлазе на боловање него они који раде у друштвеној и државној фирми, и закон ту оставља могућност да људи на посао одлазе и када су болесни, односно када нису у топ форми.

Проблем с боловањима је заправо много више присутан, додаје Игњатовић, када је реч о краћим боловањима, од пет до 30 дана, које мора да плати послодавац, а код којих се злоупотребе не могу лако доказати. Подсећамо, Републички фонд за здравствено осигурање плаћа боловања дужа од 30 дана.

Такође, једна од новина закона је и то што сада фирма плаћа боловање због повреде на раду колико год да она траје.

– Е, ту постоје злоупотребе и покушаји, али од фирми, да се такве повреде прикажу као да нису задобијене на послу, да би се избегло плаћање накнаде. Број боловања смањен је и реорганизацијом лекарских комисија, новим правилима запошљавања чланова тих комисија. Раније су то били лекари који су долазили из здравствених установа, а сада су председници тих лекарских комисија стално запослени у Заводу. Осим тога, лекарске комисије су обавезне да достављају и извештаје о природи свих боловања– истакао је Игњатовић.

Др Драгана Налић, директор Дома здравља "Вождовац", каже да се две године након примене овог закона показују само позитивни резултати.

– Само у нашој кући број боловања је са 30 опао на осам одсто, а то је више него напредак. Осим тога, у тих осам одсто урачуната су и трудничка боловања, хронични и тешки болесници. Али и све је више пацијената који не желе да иду на боловање, иако постоје оправдани разлози за њихово одсуство, јер се плаше да ће изгубити посао или им преостаје мало новца за живот када добију плату по повратку с боловања. Такође, многе фирме ангажовале су нас за проверу оправданости одсуства и за две године од примене овог закона, иако се раде редовне контроле, није пронађена ниједна злоупотреба – нагласила је др Налић.

И према речима др Александре Секулић, менаџера за односе са јавношћу Дома здравља "Нови Београд", број оних који одлазе на боловања све је мањи, како пацијената, тако и запослених у овом дому здравља.