У потрази за новим амбијентом

Недељни експозе премијера Вучића је вид суочавања са истином. Знам, многи могу да отворе филозофске дискусије о томе шта је истина? Међутим, ако је у експозеу већина препознала своје фабрике, своја радна места, своја домаћинства, и своје новчанике, онда је то, без филозофских расправа, наша сурова истина.

Економској проблематици премијер је пришао без доктринарних предубеђења, врло прагматично. Привредно стање је скоро у свакој области јако лоше. Шта сад? Нема бежања од тврдоглавих чињеница, ни кукања и очајавања. Траже се решења.

Вучић је помињао разне иностране сценарије, па и ситуацију када држава банкротира. Међутим указао је и на чињеницу да банкрот подразумева губљење великог дела економског суверенитета државе. Суштина решења је у стварању политичког и психолошког амбијента у којем ће бити прихваћено становиште о нужности престанка сваког облика легалног и нелегалног трошења, на било ком нивоу, које не доноси зараду. Разне уштеде које ће бити остварене спречавањем да се паре бацају у бунар, како рече премијер, неопходан су услов такозване фискалне консолидације. На тај начин биће обезбеђен део средстава за враћање дугова, смањење буџетског дефицита и јавног дуга.

Сада смо, међутим, доспели до критичне тачке у спровођењу реформи. Смањење плата и броја запослених у јавном сектору, као и броја запослених у предузећима у реструктурирању, крију опасност великих социјалних ломова, и пада ионако исцрпљене домаће тражње (у условима када је извозна тражња мала због ниске конкурентности привреде), што ће имати мултипликован ефекат на даље смањивање обима производње и броја запослених у оним фирмама које сада колико-толико успешно послују. Наравно, таква ситуација може привреду да уведе у још дубљу рецесију. Због тога, брзо, али и временски усклађено с најављеним реструктурирањима јавног сектора, део уштеђених пара и стране директне инвестиције треба искористити за кредитно-монетарне и фискалне мере с којима ће, уз поменуту штедњу почети и озбиљнији инвестициони циклус. Који, опет, треба да омогући да се они који остану без посла преквалификују и да под повољним условима започну сопствени бизнис, или нађу посао у некој профитабилној фирми. Повољни услови за сопствени посао подразумевају да с отпремнином и кредитом чија је каматна стопа нижа од профитне стопе, започну свој бизнис. На тај начин програм реформи изнет у експозеу премијера Вучића – иако подсећа на реформе које су спроводили премијер Маргарет Тачер и Шредер – има своју оригиналност и нема доктринарна ограничења.

Све ово, заиста, не може да се оствари у привредно-системском и моралном амбијенту о коме је критички говорио Вучић. Због тога, држава не треба да замени тржиште, али законском регулативом, спречавањем и санкционисањем корупције и крађе и многим другим мерама треба да помогне тржишту тако што ће омогућити привредним субјектима да послују у условима лојалне конкуренције и у земљи и у иностранству.

Редовни професор, Академија за пословну економију