Развод на кинески начин

Од нашег специјалног извештача
Пекинг – Нови порез на некретнине ненадано је подстакао многе брачне парове у Кини да поднесу захтеве за развод како би избегли плаћање дажбина. Овдашња штампа назвала је овај феномен „разводом на кинески начин”.

Порез се, иначе, однедавно плаћа приликом продаје кућа и станова и увела га је влада да би спречила наводне шпекулације с имовином. У брачном центру дистрикта Џабеј у Шангају, рецимо, наводи „Чајна дејли”, матичар је развео рекорднa 53 пара у само једном дану, пошто су брачни другови напрасно навалили да се брзометно разиђу како би заобишли плаћање пореза на капиталну добит од продате имовине.
Сличне сцене се догађају и у Пекингу, Суџоу и Нанкингу, где су се парови одлучили на брзе неоспораване разводе који коштају само неколико стотина јуана (1 евро – 8 јуана), што им омогућава знатну уштеду због неплаћања пореза. Кинеска централна влада је донела нове прописе са намером да уведе ред у цене непокретности, укључујући и плаћање пореза на капиталну добит од 20 процената приликом продаје стамбене имовине. Али...
Рупа у закону, пак, омогућава паровима са две куће који се разведу и ставе обе куће на име једне особе, да приликом продаје те имовине не плаћају порез. Након тога они се могу поново венчати, нормално и без пардона. И то, ето, раде – масовно.

С друге стране, у већим кинеским градовима, нови тренд венчања подразумева гламурозне свадбе за више стотина званица и медени месец на помодном острву Хајнан (на југу Кине), док младенци за поклон очекују искључиво готов новац у црвеним ковертама. То је радикална промена у односу на минула времена када су новопечени брачни парови на поклон добијали бицикл, радио или, у најбољем случају, тросед на расклапање.

У време Мао Цедунга, кинеска венчања су била кратка, јефтина и „револуционарна”. Све се завршавало за неколико минута у најближој локалној канцеларији. Дође гардиста, одржи кратак говор, младенци се пољубе испод Маове слике и – готово.

У време Денг Сјаопинга вратили су се стари свадбени ритуали, док су се у доба Ђијанг Цемина и Ху Ђинтаоа зачели и нови обичаји у којима предњаче напрасни богаташи из великих кинеских градова. А данас, у време Си Ђинпинга, раскошна свадба је постала један од симбола престижа кинеских парајлија.

Група кинеских истраживача је установила да је брак успешнији уколико мушкарац боље зарађује од своје супруге. Најстабилнији бракови су они у којима мушкарац зарађује најмање два пута више од своје жене, показало је истраживање у Пекингу. Бракови су подложнији разводу уколико жена зарађује исто или више од свог мужа, наводи лист.

Према званичној статистици, у кинеској престоници сваки четврти брак доживљава бродолом. „После свађа и насиља, неверство – углавном мушкараца – представља основни узрок за развод бракова у Кини, којих је прошле године било – милион и шестсто хиљада, истичу кинески социолози, указујући да стопа развода у свим великим градовима надмашује 20 одсто.

Овај алармантан податак био је један од главних адута за недавну допуну Брачног закона и увођење оштријих казни за прељубу, конкубинат („дивљи брак“), бигамију и полигамију. Према кинеском закону, ове појаве су и досад биле у илегали, мада су се последњих година масовно толерисале. Кинеска штампа констатује да је конкубинат недавно пребачен из кривичних у прекршајна дела, о којима одлучују народни судови.

„Двоструки брачни живот и издржавање љубавница опасно нарушава моралне вредности кинеског друштва”, упозорила је Синхуа и указала да је „објављен рат конкубинама”.

Хроничари тврде да конкубине имају дубоке корене у кинеској историји: појавиле су се пре 4.000 година у династији Сја, као обавезни саставни елемент сталешких система. У време Периода зараћених држава формирано је прво тржиште за купопродају жена.

Тада је уведен и такозвани кодекс конкубина: мушкарац сме да има само једну закониту супругу, али би требало да са што већим бројем љубавница „велича светињу плодности”. Брачна верност је тада важила за „неприродну измишљотину”.

У полигамним заједницама владало је правило да супруга спава у главној соби, а конкубине у бочним просторијама. После смрти мужа, супруга је морала да остане доживотна удовица, док су конкубине могле да се удају после једногодишње жалости.

У династији Ћинг (221–207 год. пре нове ере) конкубине су постале царске даме, подељене на девет сталежа, а императори из династије Хан делили су своје дворске љубавнице на 14 каста. Према легенди, цар Сунсонг из династије Танг имао је „више од 40.000 конкубина”, што је својеврсни куриозитет у живописној историји харема и конкубината.

Сумрак кинеских конкубина почео је 1930. године, када је влада Куоминтанга донела закон којим се уводи моногамија. Али, показало се да је то мртво слово на папиру: Ли Сјанг, тадашњи председник сечуанске владе, рецимо, имао је више од десет конкубина, кажу записи.

Годину дана после оснивања НР Кине, 1950. године донет је „Брачни закон” који је конкубине дефинитивно отерао у илегалу. Према сведочењу хроничара, последњих година ова појава поново узима замах, као резултат све ширег отварања Кине и уклањања многих табуа.