Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Девојке похрлиле у војне лекаре

Девојке похрлиле у војне лекаре
Слушаоци прате предавање пуковника Зорана Димовића Фото Т. Јањић

Девојке су освојиле и школу за резервне официре на београдској Бањици: у класи која похађа курс за резервне официре санитетске службе на добровољном служењу војног рока од 11 слушалаца седам су припаднице лепшег пола.

– Желела сам да научим нешто ново, али и, ако будем могла, да нађем посао у државној служби. Замишљала сам да ће бити теже, али до сада у овом месецу дана све смо савладали како треба. Гађање ми баш није ишло од руке, али на крају и то сам успела да урадим – објашњава за „Политику” Љиљана Мандић (25) која је завршила Медицински факултет у Београду и пријавила се на овај курс.

Љиљана Мандић

Њеној собној колегиници Ивани Козаров (29), која је дипломирала на стоматолошком факултету, одувек се свиђала војна организација, па је одлучила да се пријави за добровољно служење војног рока и заврши овај курс.

– Мојој одлуци да се пријавим допринео је и супруг који је војно лице. Други разлог је посао – овако ми се отвара могућност да добијем запослење при војсци, што бих јако волела. Првог месеца било је прилично напорно јер војна обука захтева велику кондицију – каже за наш лист Ивана Козаров и додаје да јој је ипак ближа стручна настава.

Сви слушаоци који су тренутно на шестомесечној обуци морали су да испуне услове конкурса: да немају више од 30 година и да поседују диплому медицинског, стоматолошког или фармацеутског факултета, да нису осуђивани, да су држављани Србије, али и да су здравствено способни за служење војног рока. Потенцијалних кандидата је много, кажу надређени у овој школи, али не испуњавају сви услове, и то је један од разлога што је ова класа по броју чланова мања од претходних – обично броје око 25 полазника.

Све потребне услове за упис на овај курс испунио је и Марио Ладан (27), дипломац Медицинског факултета у Београду који је у току стажирања на Војномедицинској академији чуо за могућност да добровољно служи војни рок и уједно заврши курс за резервне официре санитетске службе.

– Био сам у генерацији која је регрутована за редовно служење војног рока који је у међувремену укинут. На моју одлуку утицао је и мој отац, јер у мојој породици нико није бежао од служења војног рока. Предмети нису тешки, али нам мало муке задају топографија и гађање. Стручна настава је за нас много лакша јер смо о томе учили на факултету – прича Марио Ладан.

Ивана Козаров

Миљан Стаматовић (27) завршио је стоматолошки факултет, ожењен је и има два мала сина. Одлучио је да настави породичну традицију јер су му отац и деда били официри. На другој страни породичног стабла, каже, налазе се стоматолози па су се две традиције код њега испреплетале у заједничку.

– Жена и деца живе у Београду, виђам их онда када то дозвољавају правила војске, али, како каже један наш старешина, „уз добру организацију највећи део посла је завршен”. Војна обука ми није била тешка, па ни устајање у 5.30 часова – каже Миљан Стаматовић који се такође нада запослењу у државној служби.

Обука за резервне официре санитетске службе одвија се током целог војног рока и састоји се од два дела – три месеца траје настава у којој се уче војни и стручноспецијалистички предмети. Часови војног права и прописа, топографије, стројеве обуке, морала војске само су део предавања које слушаоци прате, а најобимнији је предмет Организација и тактика санитетске службе у миру, рату и ванредним ситуацијама који заузима више од 20 одсто свих предавања, објашњава за „Политику” мајор Игор Ђукић, начелник класе слушалаца за резервне официре.

– Топографија је један од предмета који задаје муке слушаоцима, јер осим теоретског њихово знање проверавамо и на терену. Када се нађу у удаљеном крају Србије добију одређено време да стигну до циља. То није нимало лак задатак, нарочито зато што их становници оближњих места, у жељи да им помогну, заустављају сваки час – каже Ђукић.

После првог дела обуке класу чека полагање 19 испита, а када савладају ову препреку следи тромесечно стажирање у санитетским одељењима војних јединица.

– Овде долазе веома мотивисани млади људи, имамо студенте са просеком већим од 9,5. Када заврше стажирање, ако је успешно, шаље се предлог за њихово унапређење у чин резервног потпоручника санитетске службе, и на крају следи промоција у чин резервног санитетског потпоручника на Војној академији – истиче мајор Ђукић.

А да посао у државној служби будући официри могу да пронађу после успешно завршене обуке, говори и недавно расписан конкурс за пријем у активну војну службу 20 официра санитетске службе лекара и седам официра санитетске службе стоматолога. У условима овог конкурса једна од ставки је и обавезна завршена школа резервних официра санитетске службе.  

--------------------------------

Лидери у организацији

Слушаоци курса за резервне официре санитетске службе део обуке похађају на Војној и Војномедицинској академији, док им наставу осим стручњака школе за резервне официре држе и професори са ових академија. Циљ обуке ових полазника је да обнове знање стечено на факултету и да буду оспособљени да га примене у војним околностима, али и да постану лидери када је то потребно и да умеју да организују друге, објашњава пуковник Зоран Димовић из Тренинг центра санитетске службе ВМА, на чијем је челу пуковник Драган Јовановић.

----------------------------

Дуга традиција и војна дисциплина

Школа за резервне официре постоји пуних 75 година, била је место где су се обучавали војни лекари из целе бивше Југославије, а сада претендује да постане регионални тренинг центар санитетске службе ВМА. Током шестомесечне обуке слушаоци, као и сви други војници, живе у касарни у којој се налази школа и извршавају све обавезе као и остали припадници ВС. Изласци у град резервисани су за одређене дане, али с обзиром на то да су пред полазницима курса испити, многи од њих и ово време проводе учећи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.