Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лалино дрво расте у част лекарке добротворке

Лалино дрво расте у част лекарке добротворке
Сквер између улица Хероја Милана Тепића, Љутице Богдана и Булевара кнеза Александра Карађорђевића од 2006. носи њено име. Фото А. Васиљевић

Др Розали Слотер Мортон била је лекарка, чије је хумано дело оставило неизбрисив траг у српској историји. Несебично је помагала рањеницима на Солунском фронту, а после Првог светског рата, опремила је три болнице у Југославији и одшколовала 29 српских сирочића. Сквер у близини КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, између улица Хероја Милана Тепића, Љутице Богдана и Булевара кнеза Александра Карађорђевића од 2006. носи њено име. Београдска скупштина је 1929. године донела одлуку да се једна улица назове њеним именом, али је 1945. преименована у Улицу незнаног јунака.

На овогодишњи Дан планете Земље меморијална зелена површина на Савском венцу уређена је у заједничкој акцији општине, амбасаде Сједињених Америчких Држава и чланова Удружења за јавно здравље Србије. У паркићу површине око 2.500 квадрата обновљене су клупе, ошишано украсно шибље, а посађена је и садница лалиног дрвета.У част ове племените жене, на скверу је постављена инфо табла са њеном фотографијом и кратком биографијом на српском и енглеском језику.

– За разлику од већине вршњакиња Розали Мортон, рођена 1876, школоваласеи постала лекар. Црвени крст јој је 1916. поверио задатак да достави медицинску помоћ за француску болницу на Солунском фронту. Видевши пустош која је остала у Србији после Првог светског рата, др Мортон је основала три болнице у Југославији, укључујући „Вирџинија болницу за жене и децу” у Београду. Сваку је опремила са по 200 кревета и медицинском опремом. Како је постојала потреба за обученим особљем, др Мортон је послала о свом трошку и 60 Југословена на студије медицине у Америку – каже Александра Имширагић-Ђурић, самостални стручни сарадник за послове заштите животне средине у општини Савски венац.

Др Мортон је била хирург, радила је на колеџу у Пенсилванији, била је прва жена предавач на Њујоршкој медицинској женској школи и болници и изумела је неколико хируршких инструмената и направа. Због свог хуманитарног рада одликовало ју је више влада и држава Њујорк.

После боравка у нашој земљи др Мортон се вратила у Америку и наставила да се бави медицином, али је до краја живота остала посвећена хуманитарним активностима у Југославији. Умрла је на Флориди 1968. године.

Б. Васиљевић

-----------------------------------------------------------

Лекар на три континента

Розали Слотер рођена је 1876. у Линчбургу (Вирџинија) у богатој породици на америчком југу. Отац јој је био угледни адвокат и банкар, а како је написала у аутобиографији објављеној 1937. године, читаво њено васпитање било је усмерено ка удаји и гушењу сваке амбиције за грађење каријере.Ипак, када је дошло време да уплови у брак, она се, против воље родитеља, определила да попут свог деде и два старија брата упише медицинску школу. Завршивши Медицински колеџ у Пенсилванији, радила је као лекар на три континента. Службовала је и у британској лабораторији у Индији, која се бавила проналажењем лекова против три облика куге.

Од 1902, Розали води приватну гинеколошку праксу у Вашингтону. Пет година касније, удаје се за адвоката Џорџа Мортона и пар се сели у Њујорк.

За време Првог светског рата, у Европи је службовала у пољским болницама, уједно се залажући за једнака права мушкараца и жена лекара у ратној служби.

-----------------------------------------------------------

Стабло

У част др Розали Мортон, на скверу који носи њено име, посађен је тулипанац или лалино дрво, лишћар карактеристичан за подручје Северне Америке (расте од Индијане и Пенсилваније до Флориде и Арканзаса). Припада фамилији магнолија, достиже висину до 40 метара, а препознатљив је по раздељеним листовима чији се врх рачва на два дела. Цветови су декоративни, у облику лале.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.