Са Памира поглед пуца 150 километара

Недељко Тодоровић, метеоролог и истраживач из Београда, скоро све своје снове претвараo je у стварност. Најпре је то био фудбал да би затим млади Тодоровић кренуо у веће авантуре. Када је одложио копачке, почео је да осваја свет пењући се на највише европске, азијске и америчке планинске масиве.

Брзо је за собом оставио све веће врхове бивше СФРЈ, па је онда кренуо у освајање највиших врхова света. Тако је доспео на грчки Олимп али и у Доломите, део алпског масива у Италији. У 30. години се сам попео на чувени Монблан (4.807 метара).

–Била је то до тада најзахтевнија тура, веома опасна, јер се до „крова Европе” хода по леду, глечерима и стеновитим пукотинама – сећа се Тодоровић.

Затим је решио да крене у откривање Америке. Почео је у централном делу САД, посетио Чикаго и стигао до пацифичке обале Сан Франциска. Обилазио је националне паркове у САД, а онда је одлучио да „нападне” Маунт Витни (4.421 метара) један од највиших врхова у калифорнијском планинском масиву Сијера Невада.

–Пешачио сам цео дан кроз пустињу, у близини Долине смрти, која је нижа од нивоа мора и где су измерене најниже температуре у САД, минус 50 степени – прича наш саговорник.

Пре него што је кренуо на Маунт Витни решио је да провери каква је за пењање једна страна националног парка планина СијераНевада. Видео је упозорења на посебан опрез јер се ту често „шетају” медведи, тачније опасни амерички гризли. Зато је решио да се пење супротном, источном страном. Кренуо је потпуно сам, на ризични пут ка врху, из места „Усамљени бор”. И стигао је до Маунт Витнија. А када се вратио кући, чуо је да на траси којом је он ишао из безбедносних разлога (да избегне гризлије) живе (и лове) многобројни планински лавови.

На финишу маратона у Новом Саду Фото Лична архива

Пут га је одвео и на Кавказ и 1986. године савладао је највишу коту Елбрус, који се налази на 5.642 метара.После две године, у жељи да се нађе небу под облацима, запутио се у централну Азију, ка Памиру у Такиџикистану, тачније на четверомеђу Пакистана, Индије, Кине и Таџикистана. Желео је да се попне на врх од 6.300 метара, који се тада звао Пик комунизма, али није успео. Време је било лоше па је кренуо ка нижем делу планине и стигао је до 6.000 метара висине. Ту је логоровао неко време и спавао у шатору.

–У сећању ми је остала хладноћа која се увлачила у кости. Али, никада нећу да заборавим величанствени поглед са те планине, на ледену и камениту пустињу из које штрче врхови виши од 7.000 метара. Због закривљености Земље, са висине на којој сам тада био, 6.000 метара, поглед је уз добру видљивост досезао 150 километара – истиче Тодоровић.

После Памира који му се приказао с једне стране у прелепом, а с друге, у најгорем светлу, Тодоровић се окренуо „приземним” спортовима.Први маратон (чија је прописана дужина 42,196 километара) истрчао је у Београду 1990. и тада је имао 36 година. До данас је истрчао 121 маратон и не намерава да стане. Јер наш саговорник сматра да је са 60 година још довољно млад да се и даље окушава на дугим „пругама”. Најдужи ултрамаратон успео је да истрчи у Београду, 136 километара за 24 сата.

А све ове авантуре, скромни Тодоровић успео је да оствари сам, без ичије финансијске помоћи.

Бранка Јакшић

-----------------------------------------------------------

Ход по вечитим снеговима Килиманџара

У танзанијским планинским венцима, на Килиманџару који је висок 5.895 метара, наш саговорник је био пре америчке турнеје.

–Ходао сам по вечито залеђеним снеговима Килиманџара, било нас је шесторо планинара, и то „путовање” је за вечито сећање – указује Тодоровић.

-----------------------------------------------------------

Пролеће кишовито и променљиво, лето веома топло

–Честа киша и пљускови карактерисаће време до краја пролећа, али дневне температуре биће изнад просечних, речју, уследиће период топлијих дана. И даље ће бити веома променљиво, па ће после три до пет топлих дана, наићи неколико свежијих, али не и хладних – прогнозира Недељко Тодоровић и додаје да можемо да очекујемо шаролико време за мајске празничне дане.

Предстојеће лето требало би да буде топло, али не толико вруће као што је било уназад две године.

– Јуни ће нас грејати са 25 до 30 степени и биће такође склон променама, освежењима с пљусковима. Јулски дани биће прилично врући, као и августовски, али неће нас морити дуготрајне врелине на 40 степени, као током претходних лета – предвиђа Тодоровић.