Расподелити, а не смањити број бруцоша

Академска заједница од новог министра просвете очекује да се промени Закон о високом образовању како би се омогућило боље функционисање универзитета, укључујући ту и процес признавања диплома, који мора бити што бржи и једноставнији. Као горући проблем на универзитету је и лоша финансијска ситуација, а држава је та која мора да почне да одређује број студената у складу са потребама тржишта – каже у интервјуу за наш лист професор др Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду.

И даље део јавности сматра да „болоња” у Србији није успела, а један од најбољих доказа јесу дипломирани бечлори који не могу да се запосле, већ сви иду даље на студије, иако је замишљено да се они школују за брзо запошљавање, а да на мастер и докторске студије иду они који желе да се баве науком?

– Ако тако поставите ствари, нисам сигуран да је „болоња” успела ни у осталим земљама. Проблем је у економској ситуацији која је лоша у читавој Европи, па студенти пре настављају образовање него да буду незапослени на бироу. Питање је да ли за бечлоре реално постоје радна места, тржиште их не препознаје, нама још недостаје национални оквир квалификација.

Бесмислено је и да се студенти два пута уписују, да факултети воде дупле евиденције...

–Није на свим факултетима тако. На пример, на медицинској групацији овај проблем не постоји, јер су студије интегрисане, а недавно је на Сенату усвојен предлог да се и за друге области омогући акредитација јединственог студијског програма, али са више излаза (после остварених 180, 240 или 300 ЕСПБ). Значи неко може да изађе као бечлор или да настави ка мастеру.

Када помињете медицину, имамо 2.800 незапослених лекара, а и ове године ће сви медицински факултети уписати око 1.500 бруцоша. Да ли је потребно смањити број студената и када ће коначно упис бити на основу потреба државе и тржишта рада?

– Ја сам увек за то да се прво уради детаљна анализа потреба, јер свака мера која се сада донесе имаће ефекат тек за шест, седам година, тако да је питање ако сада и има вишка лекара, да ли ће их и тада бити. Није довољан само овај податак Националне службе за запошљавање, јер је у Србији број лекара по глави становника мањи него у већини развијених земаља Европе. Познато је да су неке европске државе водиле рестриктивну политику школовања лекара, па су после неколико година били у ситуацији да запошљавају лекаре из других земаља.

Ректор Владимир Бумбаширевић и новинарка „Политике” Сандра Гуцијан Фото З. Кршљанин 

Значи не сматрате да је потребно смањити број студената?

– Потребно је вероватно урадити прерасподелу уписних квота, а не смањивати број бруцоша, иначе нећемо успети да остваримо оне проценте о броју високообразованих између 30 и 34 године до 2020. године, како је зацртано у Стратегији развоја образовања. Знање је ресурс који је потребан свакој држави, а које је то врста знања, то држава мора да одреди, а не факултети.

Да ли пада ниво студија – имамо поплаву студената са високим просеком, то показују подаци просветних власти, а недавно је и државни секретар Министарства просвете рекао да су докторске тезе које се данас бране, слабије од магистарских које су писане некада?

– Не бих се сложио за докторске студије, оне су мотор развоја и унапређења истраживања на универзитету. Уведени су строги стандарди када је у питању обавезно објављивање радова пре одбране, те на тај начин имамо и инострану рецензију квалитета доктората, а на многим факултетима је уведено да кандидат мора да буде први аутор, да се тачно види шта је његов допринос. Између осталог и то је допринело да се Универзитет у Београду нађе веома добро позициониран на Шангајској листи.

Научници са института, нарочито из Винче, тврде да је УБ на овој листи захваљујући њима, јер су им се смањивале плате уколико на радовима нису писали Универзитет у Београду?

– УБ је дошао на Шангајску листу захваљујући њима, али и свим осталим чланицама универзитета. Анализом СЦИ публикација у 2011. години, које су рачунате за Шангајску листу, утврдили смо да су институти допринели са 30 одсто радова, а факултети са 70. Највише радова је било са Медицинског факултета, а затим из Винче.

Да ли очекујете померање на Шангајској листи овога лета?

– Оно што је добро јесте да имамо тренд повећања броја радова објављеним на СЦИ листама, али и да се све више радова објављује у часописима који спадају у сам врх науке. Ту смо се шест пута побољшали за неколико последњих година. Добро је што имамо више радова 2012. него 2011. године, што ће се овог пута бодовати, али је забрињавајуће што се у 2013. години запажа известан пад.

Да се вратимо на квалитет студија, рекли сте за докторске, али шта је са основним студијама, зар вама толики број најбољих студента не говори да падају критеријуми? Чињеница јесте да су некада студије биле теже.

– Ако би се ценило само на основу пролазности студената, могло би да се закључи да су биле теже. Међутим, ми већ више година спроводимо озбиљне реформе наставе која подразумева нове методе учења са више интерактивног рада, континуирано праћење постигнутог знања путем чешћих провера, што све као резултат даје бољу пролазност и боље знање на испитима.

Управо је објављена анализа пролазности по факултетима, још има око пет одсто предмета на којима студенти тешко добијају шестицу, да ли сте задовољни што су проценти слични као и у прошлој анализи?

– Лично не могу да будем задовољан, јер се није показало побољшање за годину дана, иако може да се примети да су на појединим факултетима одређене корективне мере дале резултата, али појавили су се и нови проблеми.

Које су то корективне мере, шта сте рекли деканима?

– Саветовано је да се детаљно анализирају и истраже разлози за овакве резултате, јер тешко је само на основу процента сагледати право стање. Потребно је видети какав је приступ настави, да ли постоје одговарајући уџбеници, да ли је добро одмерена количина градива коју студенти треба да савладају у одређеном периоду, да ли се тај предмет налази на добром месту у оквиру студијског програма, могуће је да су неопходна нека предзнања да би тај предмет могао да се слуша. На факултетима на којима је све ово примењено, било је резултата и у порасту пролазности.

Зашто се толико инсистира на томе да сви морају да прођу, потребно је да имамо и строге професоре који држе неке критеријуме?

– Критеријуми треба да постоје, али и консензус око тога шта студент треба да зна да би положио један предмет. Оцена не би требало да зависи од „строгоће” професора, а између осталог и циљ реформе наставе са континуираним праћењем знања студената је покушај да се знање што објективније процени.

Колико се универзитет реформисао ?

– Процес реформи континуирано траје. Можда је интересантно да се помене да су студенти укључени не само у све елементе наставе кроз бројне интерактивне видове учења, већ су у ситуацији и да процењују рад професора, утичући тако и на њихово напредовање.

Да, али баш се студенти жале што ти резултати нису јавни.

– Оцењивање наставника је процес који је још релативно нов и има се утисак да му се не приступа увек са довољно зрелости и озбиљности, те је можда потребно сачекати још неко време да у овом поступку сазримо.

Да ли ви знате своју оцену, да ли сте ви за јавно објављивање?

– Као и сваки други наставник, и ја сам знао своју оцену, са којима су упознати и руководиоци студијских програма. Такође, ове оцене представљају и незаобилазан услов за напредовање у наставничкој каријери.

Шта ће Сенат одлучити поводом спорних диплома са ДИФ-а?

– Тек смо добили извештај просветне инспекције, тако да прво морамо да се упознамо са налазом.

Колико је реална прича о доласку 10.000 странаца да студира у Србију на којој је инсистирао претходни министар просвете?

– Ми тежимо да привучемо странце, али ту постоје две кључне препреке: једна је смештај странаца, јер немамо довољно места у домовима ни за наше студенте. Ту рачунамо на помоћ државе, али и на изградњу приватних студентских домова. Други је проблем процедуре добијања боравка, као и непостојање студентских виза.

А то што немамо студије на енглеском језику, мислим да их имају само Медицински и ФОН?

– У процесу акредитације је још неколико факултета за основне студије на енглеском језику, знам сигурно за Економски, то је прошло кроз Сенат. Што се тиче докторских студија, оне се одвијају на енглеском језику на многим факултетима.

Сваке године се студенти буне због високих школарина, недавно је група академаца блокирала Ректорат тражећи бесплатно образовање, колико је тај захтев остварив и да ли сматрате да су школарине превисоке, с обзиром на ситуацију у држави?

– И богатије земље нису у стању да обезбеде у потпуности бесплатно високо образовање, тако да, у овом тренутку, овај захтев није реалан. Међутим, подсетио бих да за око 60 одсто студената држава покрива трошкове школовања, као и да самофинансирајући студенти уколико успешно студирају могу да се квалификују да не плаћају школарину. Сигурно да студентима није лако да обезбеде средства школарине, али факултети морају да обезбеде средства за нормално одвијање наставе.

Студенти који су блокирали Ректорат рекли су да редовно студирају и да имају просеке изнад девет...

– Онда они вероватно не плаћају школарину и не би требало да имају разлога за протест.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

На потпису 1.700 болоњских диплома

Последња информација је била да 10.000 дипломаца годинама чека своје болоњске дипломе. Зашто је дошло до застоја?

– То што информациони систем није у потпуности функционалан је успорило и издавање диплома. Кашњење је било велико, сад су се нека уска грла рашчистила, тако да тај број сигурно није више тако велики. Ја знам да ме рука боли од потписивања, ево, управо је стигло 1.700 диплома са штампе, прошле недеље сам такође потписивао – каже ректор показујући на велику гомилу диплома на столу у својој канцеларији у капетан Мишином здању.