Raspodeliti, a ne smanjiti broj brucoša

Akademska zajednica od novog ministra prosvete očekuje da se promeni Zakon o visokom obrazovanju kako bi se omogućilo bolje funkcionisanje univerziteta, uključujući tu i proces priznavanja diploma, koji mora biti što brži i jednostavniji. Kao gorući problem na univerzitetu je i loša finansijska situacija, a država je ta koja mora da počne da određuje broj studenata u skladu sa potrebama tržišta – kaže u intervjuu za naš list profesor dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu.

I dalje deo javnosti smatra da „bolonja” u Srbiji nije uspela, a jedan od najboljih dokaza jesu diplomirani bečlori koji ne mogu da se zaposle, već svi idu dalje na studije, iako je zamišljeno da se oni školuju za brzo zapošljavanje, a da na master i doktorske studije idu oni koji žele da se bave naukom?

– Ako tako postavite stvari, nisam siguran da je „bolonja” uspela ni u ostalim zemljama. Problem je u ekonomskoj situaciji koja je loša u čitavoj Evropi, pa studenti pre nastavljaju obrazovanje nego da budu nezaposleni na birou. Pitanje je da li za bečlore realno postoje radna mesta, tržište ih ne prepoznaje, nama još nedostaje nacionalni okvir kvalifikacija.

Besmisleno je i da se studenti dva puta upisuju, da fakulteti vode duple evidencije...

–Nije na svim fakultetima tako. Na primer, na medicinskoj grupaciji ovaj problem ne postoji, jer su studije integrisane, a nedavno je na Senatu usvojen predlog da se i za druge oblasti omogući akreditacija jedinstvenog studijskog programa, ali sa više izlaza (posle ostvarenih 180, 240 ili 300 ESPB). Znači neko može da izađe kao bečlor ili da nastavi ka masteru.

Kada pominjete medicinu, imamo 2.800 nezaposlenih lekara, a i ove godine će svi medicinski fakulteti upisati oko 1.500 brucoša. Da li je potrebno smanjiti broj studenata i kada će konačno upis biti na osnovu potreba države i tržišta rada?

– Ja sam uvek za to da se prvo uradi detaljna analiza potreba, jer svaka mera koja se sada donese imaće efekat tek za šest, sedam godina, tako da je pitanje ako sada i ima viška lekara, da li će ih i tada biti. Nije dovoljan samo ovaj podatak Nacionalne službe za zapošljavanje, jer je u Srbiji broj lekara po glavi stanovnika manji nego u većini razvijenih zemalja Evrope. Poznato je da su neke evropske države vodile restriktivnu politiku školovanja lekara, pa su posle nekoliko godina bili u situaciji da zapošljavaju lekare iz drugih zemalja.

Rektor Vladimir Bumbaširević i novinarka „Politike” Sandra Gucijan Foto Z. Kršljanin 

Znači ne smatrate da je potrebno smanjiti broj studenata?

– Potrebno je verovatno uraditi preraspodelu upisnih kvota, a ne smanjivati broj brucoša, inače nećemo uspeti da ostvarimo one procente o broju visokoobrazovanih između 30 i 34 godine do 2020. godine, kako je zacrtano u Strategiji razvoja obrazovanja. Znanje je resurs koji je potreban svakoj državi, a koje je to vrsta znanja, to država mora da odredi, a ne fakulteti.

Da li pada nivo studija – imamo poplavu studenata sa visokim prosekom, to pokazuju podaci prosvetnih vlasti, a nedavno je i državni sekretar Ministarstva prosvete rekao da su doktorske teze koje se danas brane, slabije od magistarskih koje su pisane nekada?

– Ne bih se složio za doktorske studije, one su motor razvoja i unapređenja istraživanja na univerzitetu. Uvedeni su strogi standardi kada je u pitanju obavezno objavljivanje radova pre odbrane, te na taj način imamo i inostranu recenziju kvaliteta doktorata, a na mnogim fakultetima je uvedeno da kandidat mora da bude prvi autor, da se tačno vidi šta je njegov doprinos. Između ostalog i to je doprinelo da se Univerzitet u Beogradu nađe veoma dobro pozicioniran na Šangajskoj listi.

Naučnici sa instituta, naročito iz Vinče, tvrde da je UB na ovoj listi zahvaljujući njima, jer su im se smanjivale plate ukoliko na radovima nisu pisali Univerzitet u Beogradu?

– UB je došao na Šangajsku listu zahvaljujući njima, ali i svim ostalim članicama univerziteta. Analizom SCI publikacija u 2011. godini, koje su računate za Šangajsku listu, utvrdili smo da su instituti doprineli sa 30 odsto radova, a fakulteti sa 70. Najviše radova je bilo sa Medicinskog fakulteta, a zatim iz Vinče.

Da li očekujete pomeranje na Šangajskoj listi ovoga leta?

– Ono što je dobro jeste da imamo trend povećanja broja radova objavljenim na SCI listama, ali i da se sve više radova objavljuje u časopisima koji spadaju u sam vrh nauke. Tu smo se šest puta poboljšali za nekoliko poslednjih godina. Dobro je što imamo više radova 2012. nego 2011. godine, što će se ovog puta bodovati, ali je zabrinjavajuće što se u 2013. godini zapaža izvestan pad.

Da se vratimo na kvalitet studija, rekli ste za doktorske, ali šta je sa osnovnim studijama, zar vama toliki broj najboljih studenta ne govori da padaju kriterijumi? Činjenica jeste da su nekada studije bile teže.

– Ako bi se cenilo samo na osnovu prolaznosti studenata, moglo bi da se zaključi da su bile teže. Međutim, mi već više godina sprovodimo ozbiljne reforme nastave koja podrazumeva nove metode učenja sa više interaktivnog rada, kontinuirano praćenje postignutog znanja putem češćih provera, što sve kao rezultat daje bolju prolaznost i bolje znanje na ispitima.

Upravo je objavljena analiza prolaznosti po fakultetima, još ima oko pet odsto predmeta na kojima studenti teško dobijaju šesticu, da li ste zadovoljni što su procenti slični kao i u prošloj analizi?

– Lično ne mogu da budem zadovoljan, jer se nije pokazalo poboljšanje za godinu dana, iako može da se primeti da su na pojedinim fakultetima određene korektivne mere dale rezultata, ali pojavili su se i novi problemi.

Koje su to korektivne mere, šta ste rekli dekanima?

– Savetovano je da se detaljno analiziraju i istraže razlozi za ovakve rezultate, jer teško je samo na osnovu procenta sagledati pravo stanje. Potrebno je videti kakav je pristup nastavi, da li postoje odgovarajući udžbenici, da li je dobro odmerena količina gradiva koju studenti treba da savladaju u određenom periodu, da li se taj predmet nalazi na dobrom mestu u okviru studijskog programa, moguće je da su neophodna neka predznanja da bi taj predmet mogao da se sluša. Na fakultetima na kojima je sve ovo primenjeno, bilo je rezultata i u porastu prolaznosti.

Zašto se toliko insistira na tome da svi moraju da prođu, potrebno je da imamo i stroge profesore koji drže neke kriterijume?

– Kriterijumi treba da postoje, ali i konsenzus oko toga šta student treba da zna da bi položio jedan predmet. Ocena ne bi trebalo da zavisi od „strogoće” profesora, a između ostalog i cilj reforme nastave sa kontinuiranim praćenjem znanja studenata je pokušaj da se znanje što objektivnije proceni.

Koliko se univerzitet reformisao ?

– Proces reformi kontinuirano traje. Možda je interesantno da se pomene da su studenti uključeni ne samo u sve elemente nastave kroz brojne interaktivne vidove učenja, već su u situaciji i da procenjuju rad profesora, utičući tako i na njihovo napredovanje.

Da, ali baš se studenti žale što ti rezultati nisu javni.

– Ocenjivanje nastavnika je proces koji je još relativno nov i ima se utisak da mu se ne pristupa uvek sa dovoljno zrelosti i ozbiljnosti, te je možda potrebno sačekati još neko vreme da u ovom postupku sazrimo.

Da li vi znate svoju ocenu, da li ste vi za javno objavljivanje?

– Kao i svaki drugi nastavnik, i ja sam znao svoju ocenu, sa kojima su upoznati i rukovodioci studijskih programa. Takođe, ove ocene predstavljaju i nezaobilazan uslov za napredovanje u nastavničkoj karijeri.

Šta će Senat odlučiti povodom spornih diploma sa DIF-a?

– Tek smo dobili izveštaj prosvetne inspekcije, tako da prvo moramo da se upoznamo sa nalazom.

Koliko je realna priča o dolasku 10.000 stranaca da studira u Srbiju na kojoj je insistirao prethodni ministar prosvete?

– Mi težimo da privučemo strance, ali tu postoje dve ključne prepreke: jedna je smeštaj stranaca, jer nemamo dovoljno mesta u domovima ni za naše studente. Tu računamo na pomoć države, ali i na izgradnju privatnih studentskih domova. Drugi je problem procedure dobijanja boravka, kao i nepostojanje studentskih viza.

A to što nemamo studije na engleskom jeziku, mislim da ih imaju samo Medicinski i FON?

– U procesu akreditacije je još nekoliko fakulteta za osnovne studije na engleskom jeziku, znam sigurno za Ekonomski, to je prošlo kroz Senat. Što se tiče doktorskih studija, one se odvijaju na engleskom jeziku na mnogim fakultetima.

Svake godine se studenti bune zbog visokih školarina, nedavno je grupa akademaca blokirala Rektorat tražeći besplatno obrazovanje, koliko je taj zahtev ostvariv i da li smatrate da su školarine previsoke, s obzirom na situaciju u državi?

– I bogatije zemlje nisu u stanju da obezbede u potpunosti besplatno visoko obrazovanje, tako da, u ovom trenutku, ovaj zahtev nije realan. Međutim, podsetio bih da za oko 60 odsto studenata država pokriva troškove školovanja, kao i da samofinansirajući studenti ukoliko uspešno studiraju mogu da se kvalifikuju da ne plaćaju školarinu. Sigurno da studentima nije lako da obezbede sredstva školarine, ali fakulteti moraju da obezbede sredstva za normalno odvijanje nastave.

Studenti koji su blokirali Rektorat rekli su da redovno studiraju i da imaju proseke iznad devet...

– Onda oni verovatno ne plaćaju školarinu i ne bi trebalo da imaju razloga za protest.

Sandra Gucijan

-----------------------------------------------------------

Na potpisu 1.700 bolonjskih diploma

Poslednja informacija je bila da 10.000 diplomaca godinama čeka svoje bolonjske diplome. Zašto je došlo do zastoja?

– To što informacioni sistem nije u potpunosti funkcionalan je usporilo i izdavanje diploma. Kašnjenje je bilo veliko, sad su se neka uska grla raščistila, tako da taj broj sigurno nije više tako veliki. Ja znam da me ruka boli od potpisivanja, evo, upravo je stiglo 1.700 diploma sa štampe, prošle nedelje sam takođe potpisivao – kaže rektor pokazujući na veliku gomilu diploma na stolu u svojoj kancelariji u kapetan Mišinom zdanju.