Пиштољ на школском часу

Да школа и породица губе битку са фејсбук-генерацијом чији се живот одиграва пред очима јавности на друштвеним мрежама и који су окренути новцу и забави као врхунским вредностима у друштву, потврђује и најновија фејсбук-група под називом „Уживо из балканских школа”.

После странице „Највеће дроље основних и средњих школа”, која је згрозила читав регион, а у случај се умешала и полиција, ова нова страница служи за показивање шокантних ствари које ђаци изводе у школама, а неке од њих чак и у току наставе.Страницу подржава више од 23.000 људи, а на њој фотографије са часова објављују средњошколци већином из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе...

Иако се неке од фотографија могу окарактерисати као дечји несташлук, у већини случајева се ради о насилничком и деструктивном понашању. Стављене су тако слике на којој је ученик уперио пластични пиштољ у главу професора који је у том тренутку окренуо главу ка табли, пожар у учионици, бежање са часова кроз прозоре, спавање на часу испод клупе, група ученика која маше мачетама у учионици, ђаци који су скинули школску таблу са зида или поломили школски сто...

„Краљеви” и „цареви” су најчешћи коментари њихових вршњака на овим фотографијама, а сасвим је сигурно да ће се родитељи ових „краљева” шокирати када буду видели слике своје деце које вероватно замишљају како муку муче над књигом у школи. Многи не знају шта њихова деца раде у школи, не знају шта раде после часова и зашто се касно враћају кући. С друге стране и просветни радници, притиснути сопственом свакодневном борбом да напуне корпу у продавници са што тањим новчаницима, нису довољно мотивисани да посебно раде са ђацима ни на часу, ни ван наставе.

Млади одрастају без правих ауторитета, без правих вредности, а рад, одговорност и морал су одавно речи које не постоје у речнику „смс генерације”, која уместо „Ромеа и Јулије”, на интернету чита препричану верзију „о Жабарима из Вероне чији су родитељи били у супротстављеним екипама”...

А права размера ерозије свих вредности и у школи и у породици и у друштву, могу се тек наслутити када се објаве „црни бројеви” малолетничког криминала или резултати истраживања у којима млади као своје идоле наводе криминалце и старлете. И да, у томе их прати и већина медија, који исте величају на насловним странама или их позивају да гостују у ударним телевизијским терминима и емисијама.

Држава такође седи скрштених руку, уместо да промовише вредности и личности из науке, образовања, културе, да младима осмисли слободно време и пружи им адекватан простор за то. Не треба бити геније, све је то већ записано у многим документима, о томе већ деценијама говоре угледни интелектуалци... Али, ко још жели да чита о Маркесу у новинама или игра кошарку у школском дворишту под рефлекторима, када се путем интернета гутају дегутантне сцене из ријалитија.

Надамо се, док будете читали ове редове, да ће надлежни органи учинити барем толико и затворити ову страницу, као што је урађено и у случају неких других група. Нажалост, слична страница ће вероватно поново бити отворена, као што је то урађено и са групом увредљивог назива са почетка текста. И тако у круг, док једном неко, на врху, не каже – сад је било доста.

Сандра Гуцијан