Пет пута на бис

Будва – "Коринтски трио" – Стефан Миленковић (виолина), Ани Азнаворијан (виолончело) и Адам Нејман (клавир) прексиноћ су, по завршетку концерта у дворани хотела "Сплендид" у оквиру будванског Града театра, одушевљено поздрављени аплаузима слушалаца у публици. После сат и 45 минута програма, Стефан Миленковић, његова супруга Ани, и Адам пет пута су враћани на бис што је, видело се, годило славним музичарима који су изводили дела Бетовена, Дебисија, Чајковског и Пјацоле.

Све троје су завршили чувени Џулијард у Њујорку 1997. године, и тамо се упознали. "Ја сам Београђанин, моја супруга Ани је пореклом Јерменка рођена у Чикагу, Адам је из Сан Франциска", рекао је у разговору са новинарима Миленковић, упознајући их са члановима Коринтског трија који је до сада наступао у око 40 земаља света, и свирао, између осталог, и са Симфонијским оркестром Чикага, Токијском филхармонијом, Берлинским симфонијским оркестром…

– Наступали смо у Њујорку, Мичигену, Ајови, Чикагу, Вашингтону и, однедавно смо на Јадранској турнеји. Имали смо концерте у Задру, Пагу, Сплиту, на Дубровачким летњим играма, сада на фестивалу Град театар, а завршавамо Јадранску турнеју на Корчули, каже Миленковић, који је душа Коринтског трија.

На питање да ли напушта индивидуалне наступе по чему га памте многи обожаваоци, Стефан Миленковић одговара одречно. "Никако. Волим бескрајно музику и њој се увек предајем."

Подсећамо Миленковића да је на будванском фестивалу, у успону славе, свирао 1990. године када је добио и награду Града театра за најбољи концерт, и 1991. године. "Будва је предивна", каже нам уметник, причајући да је овогодишњи боравак у хотелу "Сплендид", где га је дочекао председнички апартман, за њега велико изненађење.

Као десетогодишњак, Миленковић је концертрирао пред Роналдом Реганом 1987, а затим су уследили наступи пред Михаилом Горбачовим, Пересом де Куељаром, пред папом Војтилом... Његови пријатељи су Пласидо Доминго, Алексис Вајнберг, Шеринг... – Почео сам каријеру неуобичајено, са три године, а први додир са виолином био је када сам имао две и по године. Свирао сам на виолини "Пистољоне", израђеној у Напуљу 1880. године. А сада, захваљујући друштву "Страдивари" свирам на Страдиваријевој скупоценој и најбољој виолини.

На, како каже сложено питање о томе којој земљи се приклонио као држављанин, Стефан Миленковић каже да је рођен и одрастао у Београду који је, дефинитивно, град који највише воли. "Када се догађало оно што се догађало у Југославији на крају двадесетог века, морао сам некако да путујем по свету. Са југословенским пасошем то је било неизводљиво. Мој деда по мајци је Италијан и брзо сам добио италијански пасош, али и даље имам југословенски. Дуже времена живим у Њујорку и вероватно ћу затражити амерички пасош. На догађаје у Југославији нисам могао утицати. То је била лепа земља", додао је Миленковић у краћем разговору за наш лист.