Није наше да судимо…

Уочи Београдског сајма књига издавачка кућа Нолит из Београда објавиће први пут на српском језику три нове драме Роналда Харвуда у преводу Ђорђа Кривокапића и са предговором Зорана Пауновића. Драме "Енглеска трагедија", "Малерово преобраћење" баве се питањима издаје и колаборације, док су главни јунаци треће, и најновије драме "Колаборација" коју је Харвуд написао пре неколико месеци, Штефан Цвајг и Рихард Штраус.
Љубазношћу преводиоца Ђорђа Кривокапића обавили смо електронском поштом краћи разговор са Роналдом Харвудом, једним од најзначајнијих драмских писаца данашњице, сценаристом и аутором "Историје позоришта", коју је код нас објавио "Клио".

Када је реч о овим новим драмама Роналда Харвуда, "Енглеској трагедији", "Малеровом преобраћењу" и "Колаборацији", Харвуд каже за наш лист да је тешко установити како је добио подстрек да пише о тако осетљивим моралним питањима која искрсавају нарочито у ратно време.

– Тешко је знати шта човека инспирише. Идеја уђе у свест и обузме вас. Све три драме повезане су са областима којима сам се бавио и у другим текстовима: идентитетом, вером и моралном одговорношћу. Није наше да судимо, већ да себи постављамо питања о томе како бисмо се ми понашали у таквим околностима. Мушкарци и жене који делују изван моралних императива малобројни су и ретки, каже Харвуд за наш лист.

Нови Харвудов текст "Колаборација" говори о компликованом односу између пронацистички оријентисаног композитора Рихарда Штрауса и Штефана Цвајга, Јеврејина либретисте. Харвуд нам наглашава да "Колаборација" иде уз његов познати комад "На чијој страни", у којем се говори о денацификацији диригента Вилхелма Фуртвенглера, и који је игран у београдском Атељеу 212.

Према ранијем Харвудовом опису историјских чињеница, Вилхелм Фуртвенглер био је обожаван, славан, директор Берлинске филхармоније, уметник ухваћен у поражавајућу замку. Никада није приступио нацистичкој партији, и када су нацисти почели да отпуштају Јевреје из Берлинске филхармоније, Фуртвенглер је протестовао код Гебелса, Геринга и Хитлера, који је био његов највећи обожавалац.

Иако су нацистички лидери малтретирали Фуртвенглера, Гебелс га је поставио за потпредседника Камерне музике Рајха, чији је председник био Рихард Штраус. Фуртвенглер је касније био оптужен зато што се одлучио за угодан живот у нацистичкој Немачкој, а није ризиковао да искуси тешке проблеме које доноси емиграција, иако се зна да је спасао животе 120 Јевреја. Дакле, уз моралне проблеме које поставља ова прича уклапа се садржај новог текста "Колаборације", чији су јунаци Рихард Штраус и Штефан Цвајг.

– "Колаборацију" сам назвао "пратећим делом" драме "На чијој страни". Смештена је у исти окрутни временски период и бави се истим моралним дилемама. Прочитао сам преписку Штраус – Цвајг пре око 25 година и идеја за овај комад мора да се "кувала" још од тада, објашњава за "Политику" Роналд Харвуд.

Драма "Енглеска трагедија", пак, говори о Џону Ејмрију, сину торијевског лидера, који је обешен због велеиздаје после Другог светског рата. Харвудов комад "Малерово преобраћење" усредсређен је на потез у каријери чувеног композитора Густава Малера, када је одлучио да из јудаизма пређе у католицизам како би се "квалификовао" за место главног диригента бечке Дворске опере, као и на десетогодишњи брак са лепом Алмом Шиндлер.

Харвудова фасцинација позориштем препознаје се и у његовим комадима "Гардеробер" и "Квартет". Своје интересовање за проблеме Другог светског рата показао је и у филмским сценаријима "Пијаниста" (за који је добио Оскара), а затим и у представи која је преточена у филм "На чијој страни" – "Taking Sides". Харвуд је, такође, аутор и сценарија за познате филмове "Браунингова верзија" (1994) са Албертом Финијем, "Као Јулија" (2004) са Анет Бенинг, Џеремијем Ајронсом и редитељем Иштваном Сабом, сценарија за филм "Оливер Твист" (2005), који је режирао Роман Полански, као и сценарија за филм "Љубав у доба колере", по Маркесовом роману, који ће бити премијерно приказан 16. новембра ове године.

Харвуд је био председник Енглеског ПЕН центра од 1989. до 1993. године, а председник интернационалног ПЕН-а био је од 1993. до 1997. године. Рођен је и одрастао у Јужној Африци 1934. године , и у Лондон се преселио 1951. године.

– Мислим да ми је живот у Јужној Африци пружио увид у то шта значи бити избеглица, јер оба су моја родитеља били избеглице у Европи. Пружио ми је и увид у социјалну неправду великих размера, каже нам писац.

Ипак, у ком делу света се осећа најбоље?

– Одговорићу цитирајући Грејема Грина: "Код куће сам свуда и као код куће нигде."

Пошто је у току овог кратког разговора било немогуће видети Харвуда, замишљали смо га са неизбежном цигаром коју држи у равни лица и повремено увлачи дим. А можда је оставио дуван? Ипак, како је доскора био познат као страствени пушач који је знао и да откаже пут у Канаду због тамошњих строгих непушачких закона, питамо га да ли постоји нешто због чега би се одрекао пушења.

– Не, ништа, ништа, ништа! – одговорио је.

-----------------------------------------------------------

Ја нисам пропагандиста

Подсећамо Харвуда на речи које је изрекао приликом посете Београду 1996. године: "Ја нисам пропагандиста, ја сам драмски писац, а драмски писац мора да буде фер према свим ликовима које ствара". Можда баш зато, како нам каже сада, позоришни гледаоци после његових драма реагују врло различито: понекад са великим ентузијазмом, а некада сасвим супротно.

-----------------------------------------------------------

Волео бих да дођем у Србију

Хоће ли поново доћи у Београд?

– Имам пуно пријатеља у Београду, који доживљавам као топао и пријатељски град. Ту сам се осећао врло добродошлим. Волео бих поново да посетим Србију – додаје Харвуд.