Порези погубни за "Лукоил"

Руски "Лукоил" није дошао у Србију накратко, већ да би озбиљно радио и позитивно пословао. Међутим, у условима монополизованог тржишта, где држава одређује цене деривата, чији је увоз забрањен, уз велике порезе, које руски гигант редовно мора да плаћа држави, тешко је успешно пословати, рекао је јуче у сусрету с новинарима Пламен Попов, генерални директор "Лукоил-Беопетрола".
Према његовим речима, "Лукоил" је успешна компанија, мада последње четири године од доласка на српско тржиште, негативно послује, а 2006. годину је завршио с губицима од 1,2 милијарде динара, односно 23 милиона долара.

И поред тога "Лукоил" чини све да финансије у догледно време поправи због чега је последњих месеци као једна од мера уштеде морала да буде и смањење плата запослених од 20 до 25 одсто. Према његовим речима, промет је у последње време порастао 3,5, трошкови смањени 10 пута, а продаја на бензинским пумпама повећана за 35 одсто. Међутим, ни то није довољно да би компанија почела да остварује профит.

Он је нагласио и да је однос државе према "Лукоил-Беопетролу" лош, поткрепљујући то причом да овај руски гигант никада није био укључен у процес доношења одлука које регулишу тржиште нафтиних деривата, међу којима је и Уредба о формирању цене горива.

Попов је објаснио и да држава никада није испунила одредбу купопродајног уговора о формирању групе, у коју би та компанија била укључена, а која би се бавила проблемима у области нафтне индустрије и учествовала у доношењу прописа у нафтном сектору. Попов појашњава и да су њихови издаци за плате врло високи и да се не могу покрити из редовних прихода, јер постоје велика оптерећења у зарадама. Упитан да објасни која су то оптерећења, он каже – топли оброк, социјална заштита... Дакле све оно што, по закону, сваки послодавац у Србији мора да плаћа.

Према његовим речима, само за прошлу годину "Лукоил" је држави платио порез у износу од око 10,1 милијарди динара, што је око 2,2 одсто укупних средстава које се сливају у буџет. За четири године по основу пореза и акциза – 452 милиона долара. Кад се само тај новац има у виду, јасно је колики промет треба да има ова компанија, иначе друга по величини у свету, да би из сопственог пословања могла да покрије све трошкове.

Попов је истакао да им додатни проблем у остваривању позитивних резултата пословања прави Уредба о забрани увоза деривата која је и даље на снази. На листи "Лукоилових" проблема је и тешко добијање грађевинских дозвола због чега се и данас више од 50 пумпи не може користити.

Интересантно је и да је руски гигант купујући "Лукоил", који је, како је у више наврата потврђено, знао да од 179 пумпи чак 47 није имало решен статус, а од тог броја 22 бензинске станице су биле у црној зони. Што они ни до данас нису успели да реше.

Он је одбацио и оптужбе малих акционара да је "Лукоил" после приватизације драстично умањио вредност акција, напомињући да је 80 одсто акција мањинских акционара подељено бесплатно.

Изношење оваквих тврдњи малих акционара Попов коментарише као покушај да се већински акционар "Лукоил" принуди да обезбеди седмоструку зараду мањинским акционарима откупом акција по цени од 704 евра, иако такву обавезу "Лукоил" није преузео купопродајним уговором.

Он тврди и да је "Лукоил" од 2003. до данас уложио око 100 милиона евра у "Беопетрол" чиме су премашене обавезе улагања према уговору о приватизацији вредног 85 милиона евра.