Porezi pogubni za "Lukoil"

Ruski "Lukoil" nije došao u Srbiju nakratko, već da bi ozbiljno radio i pozitivno poslovao. Međutim, u uslovima monopolizovanog tržišta, gde država određuje cene derivata, čiji je uvoz zabranjen, uz velike poreze, koje ruski gigant redovno mora da plaća državi, teško je uspešno poslovati, rekao je juče u susretu s novinarima Plamen Popov, generalni direktor "Lukoil-Beopetrola".
Prema njegovim rečima, "Lukoil" je uspešna kompanija, mada poslednje četiri godine od dolaska na srpsko tržište, negativno posluje, a 2006. godinu je završio s gubicima od 1,2 milijarde dinara, odnosno 23 miliona dolara.

I pored toga "Lukoil" čini sve da finansije u dogledno vreme popravi zbog čega je poslednjih meseci kao jedna od mera uštede morala da bude i smanjenje plata zaposlenih od 20 do 25 odsto. Prema njegovim rečima, promet je u poslednje vreme porastao 3,5, troškovi smanjeni 10 puta, a prodaja na benzinskim pumpama povećana za 35 odsto. Međutim, ni to nije dovoljno da bi kompanija počela da ostvaruje profit.

On je naglasio i da je odnos države prema "Lukoil-Beopetrolu" loš, potkrepljujući to pričom da ovaj ruski gigant nikada nije bio uključen u proces donošenja odluka koje regulišu tržište naftinih derivata, među kojima je i Uredba o formiranju cene goriva.

Popov je objasnio i da država nikada nije ispunila odredbu kupoprodajnog ugovora o formiranju grupe, u koju bi ta kompanija bila uključena, a koja bi se bavila problemima u oblasti naftne industrije i učestvovala u donošenju propisa u naftnom sektoru. Popov pojašnjava i da su njihovi izdaci za plate vrlo visoki i da se ne mogu pokriti iz redovnih prihoda, jer postoje velika opterećenja u zaradama. Upitan da objasni koja su to opterećenja, on kaže – topli obrok, socijalna zaštita... Dakle sve ono što, po zakonu, svaki poslodavac u Srbiji mora da plaća.

Prema njegovim rečima, samo za prošlu godinu "Lukoil" je državi platio porez u iznosu od oko 10,1 milijardi dinara, što je oko 2,2 odsto ukupnih sredstava koje se slivaju u budžet. Za četiri godine po osnovu poreza i akciza – 452 miliona dolara. Kad se samo taj novac ima u vidu, jasno je koliki promet treba da ima ova kompanija, inače druga po veličini u svetu, da bi iz sopstvenog poslovanja mogla da pokrije sve troškove.

Popov je istakao da im dodatni problem u ostvarivanju pozitivnih rezultata poslovanja pravi Uredba o zabrani uvoza derivata koja je i dalje na snazi. Na listi "Lukoilovih" problema je i teško dobijanje građevinskih dozvola zbog čega se i danas više od 50 pumpi ne može koristiti.

Interesantno je i da je ruski gigant kupujući "Lukoil", koji je, kako je u više navrata potvrđeno, znao da od 179 pumpi čak 47 nije imalo rešen status, a od tog broja 22 benzinske stanice su bile u crnoj zoni. Što oni ni do danas nisu uspeli da reše.

On je odbacio i optužbe malih akcionara da je "Lukoil" posle privatizacije drastično umanjio vrednost akcija, napominjući da je 80 odsto akcija manjinskih akcionara podeljeno besplatno.

Iznošenje ovakvih tvrdnji malih akcionara Popov komentariše kao pokušaj da se većinski akcionar "Lukoil" prinudi da obezbedi sedmostruku zaradu manjinskim akcionarima otkupom akcija po ceni od 704 evra, iako takvu obavezu "Lukoil" nije preuzeo kupoprodajnim ugovorom.

On tvrdi i da je "Lukoil" od 2003. do danas uložio oko 100 miliona evra u "Beopetrol" čime su premašene obaveze ulaganja prema ugovoru o privatizaciji vrednog 85 miliona evra.