Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јелинчич Рену: Балкан ће експлодирати

Јелинчич Рену: Балкан ће експлодирати
Змаго Јелинчич са присталицама (Фотодокументација "Политике")

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 8. августа – Бесан на маћехински однос Брисела према појединим новим државама чланицама Европске уније, првак десничарске Словеначке националне странке Змаго Јелинчич саопштио је да се латио љуте преписке са европским комесаром за проширење Олијем Реном. Јелинчич је први писао Рену, у стилу да ће "балкански казан опет прокључати" ако Брисел не буде једнако третирао Словенију међу двадесет седам земаља ЕУ.

Јелинчич би да се ЕУ умеша (на страни Словеније) у решавање тегоба званичне Љубљане која већ деценију и по не успева да приволи Загреб на уређење међусобних отворених питања онако како то Словенији одговара. Мајка свих проблема јесте граница на копну и мору: Словенија инсистира на "стању међа на дан 25. 6. 1991" (на дан проглашења осамостаљења), Хрватска каже да нема ништа против, а онда се исказало да обе државе то "стање" на бројним котама виде дијаметрално супротно. Најакутнији је проблем деобе у Јадранском мору, где Словенија тврди да још из доба СФРЈ ужива суверенитет у Пиранском заливу, док Загреб поручује да може да одобри несметан (нешкодљив) пролаз словеначким лађама до међународних вода Јадрана, али да у Савудријској вали (хрватски назив истог залива) све што носи словеначку заставу пролази – преко хрватских територијалних вода.

Јелинчич је један од овдашњих ултранационалистичких политичара који диже тензије изјавама да је Хрватска део Истре незаконито присвојила, са три словеначка села на левој обали реке Драгоње на челу (Млини, Шкоделини и Бужини), а да је иста судбина задесила и друга "отуђена земљишта" уз границу коју су "Хрвати стално померали све више – навише". За Јелинчича је зато неприхватљив последњи предлог владе Иве Санадера упућен кабинету премијера Јанше да пограничне међусобице разреши међународни суд у Хамбургу јер тај "одлучује само о морским међама, а Словенија мора да поштује историјске чињенице пошто граница никад није била у Пиранском заливу или на рубу Савудријског полуострва".

Јелинчич верује да би Рен могао да убеди колеге у Бриселу да заштите Словенију од хрватских територијалних аспирација, али је одговор европског комесара за проширење распршио те наде као мехуриће од сапунице. Рен је Јелинчичу отписао да су односи између Љубљане и Загреба ствар билатерале. У преводу – снађите се сами. "Чудно је да ЕУ штити Пољску и Естонију (у спорењу са Русијом), а Словенију никад", упозорио је Јелинчич окупљене новинаре. "То је посвађано са здравом памећу – проблеми Пољске и Естоније нису њихови билатерални проблем с Русијом, већ европски проблем, а у словеначком случају то није тако", обрецнуо се Јелинчич путем домаћих медија на европског комесара и то у облику писма послао Рену.

Јелинчич, кандидат на предстојећим изборима за председника Словеније (мандат Јанеза Дрновшека истиче на јесен), успут је оптужио Загреб да има моћне патроне у Европи зато што је неке ЕУ главешине поткупио вилама и плацевима на јадранској обали. Зато Јелинчич тражи од Брисела да "Хрватска уђе у Унију заједно са осталим државама западног Балкана – БиХ, Србијом, Црном Гором, Македонијом и Албанијом", иначе ће "Хрватска кочити њихово приступање ЕУ", а "балкански котао експлодирати".

Да има незадовољних и са друге стране границе испливало је путем хрватских медија, који откривају да нису ни све тамошње странке упознате са међународним активностима Санадерове владе. Хрватска сељачка странка и Хрватска социјално-либерална странка протестују што се ХДЗ односно "хрватска влада погађа са Словенцима о четири отворена питања, док су јавност и парламентарне странке упознате само с једним (границе)". Председник ХСС-а Јосип Фришчић признао је да је из словеначких новина сазнао да је Санадерова влада послала неки одговор словеначкој страни на четири понуђена предлога службене Љубљане – први је граница, а остали предлози тичу се преварених штедиша Љубљанске банке, забране лова за словеначке рибаре у водама које је Хрватска прогласила својим, те експлоатације нуклеарне електране Кршко – док је Ђурђа Адлешић, председник ХСЛС-а, затражила "право на целовите информације – без тајних договора".

-----------------------------------------------------------

Војску на границу

Председнички кандидат Јелинчич тражи да влада пошаље јединице словеначке војске у залеђе Драгоње како би заштитила националне интересе, као и да у УН отвори питање "хрватског агресивног отимања" словеначке земље. "Славни НАТО пакт нам је окренуо леђа, а исто је учинила и ЕУ", огорчено закључује Јелинчич.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.