Ослобађање владике Јована услов за црквени дијалог

Како ће СПЦ реаговати на одлуку поглавара канонски непризнате Македонске православне цркве, архиепископа скопског и охридског Стефана који је недавно објавио да је Синод МПЦ на заседању донео одлуку да се обрати патријарсима – цариградском Вартоломеју, московском Кирилу и српском Иринеју, како би потврдио спремност на дијалог ради регулисања неканонског статуса? У недавном интервјуу за македонске медије поглавар МПЦ и архиепископ скопски и охридски Стефан је додао да дуге разговоре о историјским и процедуралним формалностима треба превазићи и дати место љубави.

Интересантно је да су се ови предлози из Скопља појавили након интервјуа митрополита црногорско-приморског Амфилохија за македонски лист „Слободен печат”, крајем фебруара. Тада је Амфилохије рекао да је СПЦ потпуно отворена за истински братски дијалог канонског решења статуса Цркве у Македонији, али без насиља и било какве политичке принуде. Амфилохије, представљен у македонском листу као други човек СПЦ, изразио је очекивање од државних органа Македоније да то покажу и на делу – престанком прогона и што хитнијим ослобађањем архиепископа охридског Јована, утамниченог због верности јединству Православне цркве.

Ко је сада на потезу?

Амфилохије је уверен како би то ослобађање било свесрдно поздрављено у Цариграду од патријарха и представника свих православних цркава и да би то помогло стварању позитивне климе у односу на МПЦ и тиме постало предуслов истинског и правог братског дијалога. Једини канонски поглавар Православне цркве у Македонији од прошле године издржава трогодишњу казну затвора. Његова правосудна голгота траје од 2002, када је приступио канонском јединству са СПЦ. Због свог чврстог става прошао је кроз низ монтираних процеса који су кулминирали осудом, седмом по реду, за проневеру и прање новца. Уместо у храмовима, владика Јован своју црквену мисију већ годинама обавља утамничен, у македонском затвору Идризово.

После неуспелих разговора Српске патријаршије и канонски непризнате МПЦ 2002, ово је први јасан сигнал да такозвана МПЦ, између редова, признаје да нема канонски легитимитет и утемељење. Наш извор из СПЦ подсећа да је Нишким договором из 2002. године, којег су се, истини за вољу, македонски потписници касније због политичког притиска одрекли, иако га је већина македонских епископа прихватила, било договорено да СПЦ „призна” цркву у Македонији под древним називом Охридска архиепископија. А да она задржи, како би се рекло, у „унутрашњој употреби”, име МПЦ којим они заправо имитирају СПЦ.

– Да је канонски непризнати Синод МПЦ остао при свом прихватању Нишког споразума, данас би то била канонска православна црква. Били би признати од свих православних цркава у свету. Тиме би се решило македонско црквено питање, у складу са канонским предањем православне цркве. И на то их је, такође, упутио и цариградски и московски патријарх – напомиње наш саговорник из СПЦ.  

Има, такође, мишљења да СПЦ ни под којим условом није спремна да македонској цркви „поклони” аутоекафалност, већ само аутономију. СПЦ је, ипак, потпуно отворена за истински братски дијалог канонског решења статуса Цркве у Македонији. Свакако ће то бити једно од питања на предстојећем пролећном сабору СПЦ.

Утицај комуниста на црквена питања

Вољом комунистичке власти 1958. организована је такозвана МПЦ која је прогласила аутокефалност 1967. То је урађено на неканонски начин. Чини се да ће се разговори наставити у интересу обеју страна. Претпоставља се да ће српска страна имати следећу позицију: уважиће постојање друге црквене организације, али ће поставити као услов успостављање стања из 1958. године.