Тешке болести растурају бракове

Тешки тренуци кроз које пролазе супружници када је један од партнера болестан, оставља дубоке последице на њихову заједницу. Најновије истраживање у Америци показује да мушкарци седам пута чешће напуштају супругу када се разболи, док се то женама догађа много ређе.

Испитивање је спроведено на 500 брачних парова, при чему је један од партнера имао дијагнозу озбиљне болести, попут рака или мултипле склерозе. Статистички подаци о разводима међу њима били су просечни, али дубље истраживање је показало да ће брак завршити разводом много чешће када је болесни партнер жена. То заправо значи да су припаднице нежнијег пола много флексибилније у подношењу тешке ситуације него њихови партнери, па је тако међу 23 развода евидентирана међу оболелима од мултипле склерозе откривено је да су у 22 развода оболеле биле жене, а само у једном случају је оболели био мушкарац.

Слична је ситуација и са другим опасним обољењима: од 23 пацијента са тумором мозга, чији су се бракови распали, 18 је било жена, а од 14 оболелих од рака, било је 13 жена. Подаци показују да се 21 одсто бракова у којима су биле болесне жене завршило разводом, за разлику од три одсто заједница у којима је пацијент био мушкарац. Гинеколог др Мима Фазлагић, за тридесет година рада са пацијентима често је била у ситуацији да буде сведок суочавања са тешким обољењем једног од супружника.

– Моје искуство се подудара са подацима поменутог истраживања. Ни код нас није малобројан број развода у време тешке болести жене, док је обрнут случај готово изузетак. Оправдање мушкараца које је уобичајено јесте да нису довољно јаки да се носе са тешком болешћу супруге. За мене је најинтересантнији случај жене која се развела у време док је примала хемотерапију после више од 20 година брака и у најтежој фази болести пронашла љубав свог живота, који је са њом остао до самог краја. Мислим да је захваљујући искључиво тој подршци живела још девет година. Наравно да има много пожртвованих мушкараца и спремних за подршку супругама, али статистика једноставно није на њиховој страни – објашњава др Фазлагић.

Наша саговорница напомиње да се слично дешава и код стерилитета. Ако је проблем неплодност мушкарца, жена углавном остаје са њим и то прихвата као судбину, док у обрнутом случају, када жена не може да роди, мушкарац углавном после много година брака, када се супруга приближи климаксу, одлучи да ипак не може да живи без деце и одлази тражећи млађу жену која ће му подарити потомство.

– Последњих неколико година та се статистика помало мења, што приписујем могућности вантелесне оплодње и у познијим годинама, а нарочито могућности узимања донаторске јајне ћелије или сперматозоида – додаје др Фазлагић.

У Србији се не зна тачно колико се парова разведе због разних болести, истиче уролог професор др Александар Милошевић, напомињујући да искуство показује да је вероватно слична ситуација и у Европи. Он сматра да је, ипак, све то индивидуално и да људи морају да буду свесни да, ако се обавежу браком, морају да пролазе и кроз лепе и кроз тешке тренутке. Проблем настаје онда, када једни другима обећавају много тога, а разочарење следи уколико се неко разболи, па те жеље није у стању да испуни.

Сазнање да болују од карцинома дојке или грлића материце изазива велики стрес код жена и реакцију која се може упоредити са губитком вољене особе, детета, родитеља, партнера. Оно што је приметно јесте да се код супружника више јавља осећај разумевања, објашњава Весна Костић, брачни и породични терапеут и председница Удружења саветовалишта за психоонкологију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

Резултати истраживања на узорку од 3.000 жена, одржаним под покровитељством Министарства здравља, код којих је дијагностикован карцином, које су оперисане и прошле хемотерапију, показало је да се жене осећају мање вредним због ожиљака које имају после болести и да им се губи сексуалност.

– Тешка болест мења и целокупан животни стил који је одраз индивидуалности сваке жене. Мења се начин одевања, исхране, мишљења, мењају се интересовања, односи са околином. У том првом месецу суочавања са болешћу, жене су изјавиле да им највише значи подршка партнера, разумевање и узајамна брига. У првим тренуцима лечења, не постоји размишљање о сексуалности, а касније, када долазе у саветовалиште, неке објашњавају да се заиста сексуалност изгубила. Тада се мења партнерски однос и зато се понекад дешава да мушкарци напуштају такву заједницу – додала је Костићева.