Главни проблем БиХ је положај Хрвата, а не Милорад Додик

Сарајево– Босна и Херцеговина нема званичан став према Украјини јер њени подељени политичари имају различито мишљење о свему, па тако и о тамошњим догађањима, због чега ни у трочланом Председништву БиХ није постигнут консензус у вези са санкцијама ЕУ према Русији.

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Александар Боцан Харченко каже да га не изненађује то што на ситуацију у украјинској покрајини на један начин гледа Сарајево, а на потпуно други Бањалука, јер, како наводи у интервју за „Политику”, није Украјина и једино питање око кога се политичари у БиХ нису могли договорити. 

„Дакле, тачно је да нема заједничког става на нивоу БиХ, али постоји став РС који ми узимамо у обзир у својим анализама. Ми смо захвални РС, њеном руководству, првенствено председнику Милораду Додику који је показао велико интересовање и разумевање према кризи у Украјини, али и објективном ставу Русије.

Према Харченковим речима Русији одговара то што БиХ није заузела генерални став према Украјини. „За нас је најбоља ситуација да БиХ нема став, што не значи да је против ставова Русије.”

Додиков однос са Русијом често критикују многи политичари из Сарајева, али и неки међународни званичници који тврде да Русија па и председник Путин охрабрују Додика и подстичу његову причу о референдуму и одвајању РС од БиХ?

То су фантазије. Темељни и заједнички став Русије и РС јесте доследно поштовање Дејтонског споразума. Управо из тог става произлази наше заједничко мишљење и о скоро свим другим питањима, и то без икаквог претходног усаглашавања. Русија подржава јачање статуса РС, наравно у оквиру Дејтона, сматра такође да се РС морају вратити надлежности које су јој у прошлости одузели неки високи представници, јер ако су те надлежности јасно прецизиране у Дејтону онда нема никакве приче о томе.

Да ли су евидентно добри односи Додика са Русијом нешто што, између осталог, изазива бес Вашингтона?

Политика двојних стандарда, двојних оцена које нису објективне постоји код наших западних партнера у Савету за провођење мира (ПИК), али ти двојни политички прилази постоје и овде у БиХ. Увек, или скоро увек кад се нешто деси или не деси, окривљује се РС и њена власт, а персонално Милорад Додик. Један од примера јесте пресуда „Сејдић и Финци”, РС има став о спровођењу те одлуке, али нема га и ФБиХ јер њени политичари не могу да се договоре око тешког и болног питања –једнакоправности хрватског народа.Ако се зна да је то кочница, шта се онда тражи од РС. Али, увек је крива Бањалука и Додик, његова реторика постала је, у негативном смислу, нешто најважније у БиХ, на седницама ПИК-а о томе се разговара као о најозбиљнијем питању.

У новом приступу ЕУ према БиХ пресуда „Сејдић и Финци” која је четири године форсирана као кључни услов за прикључење није више приоритет?

Међународна заједница у свом односу према БиХ мора увек, сада и убудуће, водити рачуна о специфичности те земље. Та специфичност постоји, постоје два ентитета и три конститутивна народа, централизација БиХ је немогућа. Уколико ЕУ жели да у тој промени односа више уважава специфичности БиХ, ми то поздрављамо. Пресуда „Сејдић и Финци”, коју уважавамо, јесте важно али не и најважније питање, поготово ако се стави у контекст укупне ситуације у БиХ. Она је подигнута на највиши ниво одмах након покушаја реформе Устава БиХ, и то са жељом да се направи један продор у Устав, то јест широка уставна реформа.

У БиХ нема консензуса ни око гасовода „Јужни ток”, за РС то је капиталан пројекат од којег неће одустати, а за ФБиХ је неприхватљив уколико не постоји и алтернатива?

То јесте кључни пројекат и за нас, али то не значи да је Русији више стало до његове реализације него што је стало БиХ. Ми чак мислимо да је овај пројекат интересантнији за БиХ него за руски „Гаспром”. Укључивање у тај пројекат, који има европски значај и обезбеђује енергетску сигурност у Европи, важно је за БиХ у ширем смислу, па и у смислу европских интеграција. Трпимо критике како у том погледу радимо само са РС, што није тачно, Русија стално понавља да потпуно поштује целовитост БиХ. Уверен сам да ће ФБиХ преиспитати свој став, јер „Јужни ток” је подједнако важан за развој РС и ФБиХ, и да ћемо успети да потпишемо међудржавни уговор са Саветом министара БиХ за овај гасовод.

Бошњаци желе да уз помоћ високог представника Валентина Инцка укину одлуку Владе РС која онемогућава фиктивно пријављивање пребивалишта на територији РС. Молим вас да то прокоментаришете?

Ми смо одлучно против сваког такозваног предизборног инжењеринга и апсолутно разумемо забринутост која, у том смислу, постоји у РС. Ако постоји нека забринутост и у ФБиХ онда је најбоље да се то решава дијалогом, свеједно на ком нивоу. Што се тиче ОХР-а и евентуалне интервенције високог представника, прошло је време када је ОХР укидао одлуке. Инцко би морао да размисли, како не би дошло до још већих компликација и напетости. Његова, евентуална, интервенција може да подразумева само покретање унутрашњег дијалога око те одлуке. Иначе, улога ОХР-а била је изванредна у првој фази спровођења Дејтонског споразума, али данас имамо потпуно другу ситуацију и међународна заједница је већ морала донети одлуку о затварању ОХР-а, то је наш доследан став.

Пре неколико дана Бањалука вам је уручила „Кључ града” и прогласила вас својим почасним грађанином.

Поносан сам на ту награду, доживео сам је као однос читаве РС према Русији. „Кључ града” са повељом „Почасни грађанин града Бањалуке” велико је признање које ми намеће обавезу и додатну одговорност да се још више ангажујем на даљем унапређивању односа између РС и Русије, као и повезивању, пре свега, Бањалуке и Москве, али и неких других градова.