Бајати војни закони на поправци

Нацрти нових закона о одбрани и Војсци Србије већ неколико дана су на сајту Министарства одбране. Од распада државне заједнице Војска живи у противречном правном међувремену, а сви, којих се то тиче – некако су се снашли. И даље важе правне регуле написане за Војску Југославије. Ваљда зато што законодавци објективно нису могли да прате темпо стварања нових државица.

Војска Србије се некако уклопила у закон последње Југославије, која одавно не постоји. Да ли јој је у томе било тесно или комотно, нећемо сазнати. Легитимна законска недостатност није оспорена у доношењу неких важних (легалних) председничких одлука. На олупинама истог (југословенског) закона ушли смо и у Партнерство за мир.

Овлашна паралелна анализа одлазећих и наговештених законских норми указује да ипак има неких важних промена. Пре свега у дефиницијама, мада суштина односа према држави није дирана.

На пример, члан 1. у новом закону о одбрани уређује "систем одбране Републике Србије, надлежности државних органа и војске у одбрани, права и дужности државних и органа АП (аутономних покрајина), јединица локалне самоуправе, градова... Даље се наводе привредна друштва, предузетници, као и други чиниоци од значаја за одбрану.

У члану 2. већ се операционализује члан 1. ставом да се "одбрана остварује ангажовањем расположивих људских и материјалних ресурса, и обезбеђује употребом војске и других снага одбране..." Даље се наводи шта све штити систем одбране. Дакле: суверенитет, територијалну целовитост и безбедност.

Праузор из Закона о ВЈ, у креативном смислу, није претерано надмашен, мада је нацрт новог решења знатно конкретнији и методолошки прецизнији.

Много су занимљивије паралеле закона о војсци. Писци нацрта су успели да се отресу једног врло спорног става о улози војне оружане силе у чувању режимске власти. Тако у члану 1. још дејствујућег Закона о Војсци Југославије, стоји, да поред суверенитета, територијалног интегритета и независности, војска будно чува уставни поредак.

Шта то значи, могли смо да се уверимо на искуствима из октобра 2000. Уставни поредак је поистовећен са позицијом угрожене режимске клике, и ВЈ је била на граници бунила између "врховног команданта" и народа. На срећу, тај опасни став није злоупотребљен, јер је у тим данима војска (а не њен генералитет) била паметнија од свог руководства.

У члану 1. нацрта стоји ово: "Војска Србије је организована оружана снага која брани земљу од оружане агресије споља, и извршава друге мисије и задатке у складу са Уставом и законима и принципима међународног права..."

По члану 4. Закона о ВЈ, "Војском, у рату и миру командује председник Републике, у складу са одлукама Врховног савета одбране. ВСО више не постоји, ни у нацрту, ни у стварности. Па се каже (члан 17): "Председник Републике одлучује о употреби Војске и командује Војском у миру и рату..."

Скоро да је исто, мада не сасвим. Команда председника Србије је безусловна, јер не зависи ни од каквог савета. У нацрту, наравно, о томе нема речи, али кључне одлуке о Војсци, ни у миру, а нарочито у рату, нису могуће без политичког консензуса председника са челницима извршне власти.

У још живом и примењивом архаичном закону наведен је текст војничке заклетве. Он важи и за професионалце и кадровике. То је кратак завет, а није ни лош, ни патетичан као онај из ЈНА. Гласи: "Заклињем се чашћу и животом да ћу бранити интегритет, територију, независност и уставни поредак СРЈ".

У нацрту нема текста заклетве, бар га нисмо уочили, али кад га буде, сигурно је да ће поредак, као такав, бити изостављен.

Чини се да нова решења прилично редукују улогу начелника Генералштаба. Одлазећа норма у чл. 5 каже да је "начелник Генералштаба највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу Војске у рату и миру!".

Тек у члану 19. нацрт се бави шефом Генералштаба српске војске, па каже: "Начелник ГШ и старешине Војске Србије командују и руководе Војском Србије, у складу са законом и актима претпостављених".

Значи ли ова формулација да "акти претпостављених" цивилних власти не морају да буду усклађени са законом, или је реч само о недорађеној верзији? Свеједно, први генерал је остао без многих важних овлашћења из прошлих времена, па је то видљиво и у законској промени односа према његовој функцији.

У Закону о ВЈ војни рок траје девет месеци. У стварности, која иде испред новог решења, време за регруте на обуци, или сличним пословима је шест месеци. То ће свакако бити и ново решење, које је већ више од пола године актуелно.

Државни секретар у Министарству одбране, Игор Јовичић, каже за "Политику" да су у нацртима Закона о одбрани и Војсци Србије правно интегрисане институције њихове цивилне и демократске контроле. И то је, уз покушаје да решења буду прилагођена потребама одбране и безбедности демократског друштва, њихова кључна вредност.

Јовичић каже да нацрт не долази "одозго" као неприкосновени производ некаквог "труста мозгова", него да је то резултат још "непрерађеног предлога организацијских јединица".

И сад је темпо овакав: до 15. августа стиже нова, прерађена и пречишћена верзија текста. За 10. септембар је заказана јавна трибина о њему. Чекају се мишљења експерата, политичке јавности и невладиног сектора. Па, ко уме боље и даље да види – биће му уважено!