Bajati vojni zakoni na popravci

Nacrti novih zakona o odbrani i Vojsci Srbije već nekoliko dana su na sajtu Ministarstva odbrane. Od raspada državne zajednice Vojska živi u protivrečnom pravnom međuvremenu, a svi, kojih se to tiče – nekako su se snašli. I dalje važe pravne regule napisane za Vojsku Jugoslavije. Valjda zato što zakonodavci objektivno nisu mogli da prate tempo stvaranja novih državica.

Vojska Srbije se nekako uklopila u zakon poslednje Jugoslavije, koja odavno ne postoji. Da li joj je u tome bilo tesno ili komotno, nećemo saznati. Legitimna zakonska nedostatnost nije osporena u donošenju nekih važnih (legalnih) predsedničkih odluka. Na olupinama istog (jugoslovenskog) zakona ušli smo i u Partnerstvo za mir.

Ovlašna paralelna analiza odlazećih i nagoveštenih zakonskih normi ukazuje da ipak ima nekih važnih promena. Pre svega u definicijama, mada suština odnosa prema državi nije dirana.

Na primer, član 1. u novom zakonu o odbrani uređuje "sistem odbrane Republike Srbije, nadležnosti državnih organa i vojske u odbrani, prava i dužnosti državnih i organa AP (autonomnih pokrajina), jedinica lokalne samouprave, gradova... Dalje se navode privredna društva, preduzetnici, kao i drugi činioci od značaja za odbranu.

U članu 2. već se operacionalizuje član 1. stavom da se "odbrana ostvaruje angažovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, i obezbeđuje upotrebom vojske i drugih snaga odbrane..." Dalje se navodi šta sve štiti sistem odbrane. Dakle: suverenitet, teritorijalnu celovitost i bezbednost.

Prauzor iz Zakona o VJ, u kreativnom smislu, nije preterano nadmašen, mada je nacrt novog rešenja znatno konkretniji i metodološki precizniji.

Mnogo su zanimljivije paralele zakona o vojsci. Pisci nacrta su uspeli da se otresu jednog vrlo spornog stava o ulozi vojne oružane sile u čuvanju režimske vlasti. Tako u članu 1. još dejstvujućeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, stoji, da pored suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti, vojska budno čuva ustavni poredak.

Šta to znači, mogli smo da se uverimo na iskustvima iz oktobra 2000. Ustavni poredak je poistovećen sa pozicijom ugrožene režimske klike, i VJ je bila na granici bunila između "vrhovnog komandanta" i naroda. Na sreću, taj opasni stav nije zloupotrebljen, jer je u tim danima vojska (a ne njen generalitet) bila pametnija od svog rukovodstva.

U članu 1. nacrta stoji ovo: "Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružane agresije spolja, i izvršava druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom i zakonima i principima međunarodnog prava..."

Po članu 4. Zakona o VJ, "Vojskom, u ratu i miru komanduje predsednik Republike, u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane. VSO više ne postoji, ni u nacrtu, ni u stvarnosti. Pa se kaže (član 17): "Predsednik Republike odlučuje o upotrebi Vojske i komanduje Vojskom u miru i ratu..."

Skoro da je isto, mada ne sasvim. Komanda predsednika Srbije je bezuslovna, jer ne zavisi ni od kakvog saveta. U nacrtu, naravno, o tome nema reči, ali ključne odluke o Vojsci, ni u miru, a naročito u ratu, nisu moguće bez političkog konsenzusa predsednika sa čelnicima izvršne vlasti.

U još živom i primenjivom arhaičnom zakonu naveden je tekst vojničke zakletve. On važi i za profesionalce i kadrovike. To je kratak zavet, a nije ni loš, ni patetičan kao onaj iz JNA. Glasi: "Zaklinjem se čašću i životom da ću braniti integritet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak SRJ".

U nacrtu nema teksta zakletve, bar ga nismo uočili, ali kad ga bude, sigurno je da će poredak, kao takav, biti izostavljen.

Čini se da nova rešenja prilično redukuju ulogu načelnika Generalštaba. Odlazeća norma u čl. 5 kaže da je "načelnik Generalštaba najviši stručni i štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske u ratu i miru!".

Tek u članu 19. nacrt se bavi šefom Generalštaba srpske vojske, pa kaže: "Načelnik GŠ i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije, u skladu sa zakonom i aktima pretpostavljenih".

Znači li ova formulacija da "akti pretpostavljenih" civilnih vlasti ne moraju da budu usklađeni sa zakonom, ili je reč samo o nedorađenoj verziji? Svejedno, prvi general je ostao bez mnogih važnih ovlašćenja iz prošlih vremena, pa je to vidljivo i u zakonskoj promeni odnosa prema njegovoj funkciji.

U Zakonu o VJ vojni rok traje devet meseci. U stvarnosti, koja ide ispred novog rešenja, vreme za regrute na obuci, ili sličnim poslovima je šest meseci. To će svakako biti i novo rešenje, koje je već više od pola godine aktuelno.

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Igor Jovičić, kaže za "Politiku" da su u nacrtima Zakona o odbrani i Vojsci Srbije pravno integrisane institucije njihove civilne i demokratske kontrole. I to je, uz pokušaje da rešenja budu prilagođena potrebama odbrane i bezbednosti demokratskog društva, njihova ključna vrednost.

Jovičić kaže da nacrt ne dolazi "odozgo" kao neprikosnoveni proizvod nekakvog "trusta mozgova", nego da je to rezultat još "neprerađenog predloga organizacijskih jedinica".

I sad je tempo ovakav: do 15. avgusta stiže nova, prerađena i prečišćena verzija teksta. Za 10. septembar je zakazana javna tribina o njemu. Čekaju se mišljenja eksperata, političke javnosti i nevladinog sektora. Pa, ko ume bolje i dalje da vidi – biće mu uvaženo!