Куле срушиле студију високих објеката

Грчки „QS investment”, власник „Југославије” који планира да уз хотел подигне две куле од по 137 метара, Мирослав Мишковић са идејом да Делта торањ од 144 метра „усади” између „Ушћа” и „Сава центра”, Милан Беко са жељом да у луци Београд сазида облакодер од 250 метара – сви они могу да одахну, јер за њихове апетите да се вину у небеса нема препрека. Студију високих објеката, која је ограничавала науме инвеститора да зидају палате до 50, 100 или 150 метара,недавно је укинуло тадашње привремено веће престонице. Тако је рашчишћенпут за дизање куле од вртоглавих 210 метара на десној обали Саве, централног здања „Београда на води”.

Студија никада није имала снагу закона, али сличним урбанистичким прописима светски градови попут Барселоне, Атине и Париза штите своје старе делове да их не заклонеграђевински џинови. Мада је била више препорука него наредба, студију градски урбанисти нису могли игнорисати када су одлучивали о томе да ли ће одобрити мегаломанске пројекте инвеститора.

Да ли ће брисање овог документа имати последице и на који начин ће се штитити важне градске визуре – директор Урбанистичког завода Небојша Стефановић није хтео да се изјасни. Кућа на чијем је челу пре четири године креирала је ту студију уз помоћ колега из Беча, Барселоне и Токија. А сад нас је упутио на Секретаријат за урбанизам, формалног предлагача одлуке да се студија поништи. Као разлог њеног укидања, руководилац тог градског „министарства” Љиљана Новаковић наводи:

– Егзистирање студије високих објеката као посебног документа може да доведе у заблуду локалну самоуправу, потенцијалне инвеститоре и обрађиваче планских докумената.

У писаним одговорима додаје:

– Елементи студије могу да се примењују у процесу израде планских докумената.

На који начин ће се примењивати елементи студије која је престала да важи и зашто је укинута уколико ће њени параметри и даље бити на снази, Новаковићева није објаснила.

Стефановић, који одбијада се изјасни о одлуци градске власти, за „Политику” је, кад је студија усвојена, тврдио да она неће одвратити инвеститоре, већ ће првенствено спречити импровизацију и корупцију.

Супротстављени ставови водећих људи две кључне градске институције у области планирања и градње нису новост. Изненађење је то што се стручна јавност, обично веома подељена, потпуно сагласила када је реч о начину на који је студија „избрисана”. Том консензусу су се придружили чак и они који су били против студије када је она донесена.

Оно што никада није било спорно јесте заштита приобаља и старог градског језгра, од Београдске тврђаве до Савске улице. А баш та зона ће се наћи иза куле „Београда на води”, због које се студија и укида.

Весна Цагић, председница Друштва архитеката Београда и доцент на Архитектонском факултету, каже да одлука о престанку важења студије, без учешћа струке и јавности због конкретног пројекта чију реализацију њено постојање омета, доводи у питање институт планирања као механизма регулације просторног развоја.

– Према студији, простор на коме је предвиђен „Београд на води” подручје је где је искључена изградња високих објеката због визура урбаног језгра града и Београдске тврђаве – изричита је Цагићева.

Чак и архитекта Горан Војводић, који можда има највише разлога да ликује због одлуке привременог већа да укине студију која је „оборила” његов пројекат за изградњу куле од 147 метара уз хотел „Југославију”, није одушевљен потезом градске власти. Студија јесте урађена исхитрено и требало ју је ревидирати, али не укинути само због куле најављене у оквиру „Београда на води”, истиче Војводић.

– Нејасно је по ком основу је закључено да студија, као израз става стручњака на какав се ослањају европски градови, није добра – објашњава Војводић.

Инвеститори ће се начекати

Као и архитекту Весну Цагић, и њеног колегу Горана Војводића више брине то што је усвојена одлука о изменама и допунама Генералног плана Београда 2021 (ГП), истог дана када је Студија високих објеката укинута. Нацрт Генералног урбанистичког плана са још десет планова генералне регулације који треба да замене важећи ГП скоро годину и по дана чекају на усвајање, због чега су закочене инвестиције јер су планови први корак на путу добијања дозвола.

– То значи да ће све процедуре бити враћене на почетак и да ћемо изгубити месеце да добијемо тај документ. Који инвеститор ће толико да чека? И оно мало архитектонских бироа што ради у Београду биће принуђено да стави кључ у браву – тврди Војводић.