Петорица ђака цела генерација зидара

Од 70.385 осмака, колико их је прошле године укупно било у Србији, само петорица су уписала смер зидар-фасадер у престоничкој Грађевинској школи – они чине најмлађу генерацију будућих зидара у целој држави.

– Диплома и звање зидара, тесара и армирача стичу се само код нас после трогодишњег школовања. За 112 година постојања Грађевинске школе не памти се да смо уписали мање ученика. Пет зидара, звучи трагикомично, али је реалност. Молили смо просветну власт да нам укине огледни образовни профил кровопокривач, који годинама постоји али није заживео и нема ниједног ђака. На уштрб кровопокривача тражили смо да нам се одобри да на предстојећем упису примимо бар по 15 ученика у смеровима: зидар, тесар, армирач – то су темељи грађевинарства.

На крају је, ипак, предвиђено само по 10 места за подмладак најисплативијих и на тржишту рада најтраженијих грађевинских заната. У понуди је остало и огледно одељење од 24 кровопокривача.

Упркос томе што је реч о дефицитарним занимањима за која грађевинске фирме дају стипендије за сваког ученика омладина очигледно неће да ради, не жели занат у рукама него радије одлази у гимназије и економске школе – објашњава Љубица Бунгин-Убовић, организатор практичне наставе у Грађевинској школи.

Лидер у области образовања будућих неимара, ова школа, ће у јуну отворити врата за 228 првака у 10 трогодишњих и два четворогодишња смера. У њој тренутно, од првака до матураната, учи укупно 28 будућих зидара-фасадера.

Сви могу да стану у једно одељење, а својевремено било је по 150 ученика – по пет одељења само у једном разреду. И то је репер положаја српског грађевинарства данас. Чињеница је да недовољно осмака уписује смерове грађевинске струке. Није истина, као што се обично мисли, да се за зидарски, керамичарски, молерски, тесарски алат у рукама пре него за књигу опредељују деца која нису успела да упишу популарније школе.

– Ми смо породично керамичари. Мој тата као керамичар тренутно ради у Италији, зарађује боље него што би овде. Добри мајстори су и код нас увек тражени. Кад се ради квалитетно и педантно зарађује се од 40 до 50 евра дневно, а посао нам олакшава што се сада плочице углавном постављају на лепак, не на малтер као некад – поучен искуством тврди Филип Ђурић, матурант смера керамичар-терацер-пећар.

Молери су најтраженије занатлије, за њих има посла на претек и зарађују више него поједини академски сликари. Зато је Драган Живановић, још школарац а већ мајстор, одлучио да у Грађевинској школи стекне знање и звање декоратера зидних површина, како се зове молер. 

– Сваки занат је златан. Са зидарским се лако дође до пара. Додуше, код нас су занатлије мање плаћене него у иностранству. Мој брат је у овој школи постао армирач-бетонирац, ради и од тога лепо живи у Немачкој. Ја сам зидар, наследник тате зидара. Отац ме некад води да му помажем кад ради приватно, тако да већ зарађујем. Од малена сам хтео да учим за зидара, мада су ме вршњаци одвраћали од те идеје говорећи да је то напоран и прљав посао. Мени је зидање занимљиво, а лепше и од добро плаћене дневнице у зидарству је кад гледате како под вашим рукама расте кућа – уверен је Милош Станковић, ученик другог разреда Грађевинске. 

Нема незапослених грађевинаца који су испекли занат у овој школи, многи раде у Русији као мајстори или пословође на градилиштима и хвале се да добро зарађују, а није мало бивших ђака Грађевинске школе који су образовање наставили на Грађевинском факултету, напомиње Михајло Васиљевић професор технологије рада са практичном наставом који предаје зидарима. Не крије да сви његови садашњи ученици маштаре да ће баш они градити Београд на води.

Да у том грађевинском подухвату или изградњи мреже путева у Србији нађу ухлебљење а не да трбухом за крухом иду у свет прижељкују и будући руковаоци грађевинском механизацијом, бетонирци, хидрограђевинари, електроинсталатери, монтери суве градње... Некима се та жеља већ остварила.

– Увек је јагма за место међу руковаоцима грађевинском механизацијом којих у генерацији буде 30. Осим праксе у школским радионицама они на крају сваке школске године имају блок наставу, 60 сати, проводе на градилиштима. У првој години уче о моторима, у другој о хидраулици, а у завршној трећој возе, то јест управљају машинама. Нема озбиљне градње без грађевинске механизације, а ђаци Грађевинске имају проходност у фирмама које запошљавају само школоване занатлије. Неколико мојих бивших ученика узео је „Енергопројект” да са Азербејџанцима раде на Коридору 11 – дичи се Грујо Гашевић, професор технологије рада на чијим часовима ђаци прво науче да возе школског „фићу” а онда савладавају основе управљања багерима, утоваривачима, дизалицама, крановима...

За најмлађе грађевинце 666 места

Кадрове за грађевинску индустрију у престоници школују четири куће знања и у њима је предвиђено укупно 666 места за будуће средњошколце.

°У понуди Грађевинске школе доминирају трогодишњи занати.
°Грађевинска техничка има само један четворогодишњи смер: грађевински техничар за нискоградњу (120 места за прваке). °Генерацију у Архитектонској техничкој школи чине ђаци који желе да постану грађевински техничари за високоградњу (120) или архитектонски техничари (48).
°Геодетски техничари-геометри у престоници стасавају само у клупама Геодетске техничке школе и буде их 150 у разреду.

Двојезична одељења најпопуларнија у гимназијама

У школској мрежи престонице постоји 21 гимназија. Њихова најмлађа генерација бројаће укупно 4.708 ученика, од тога 1.950 у природно-математичком, 1.620 у друштвено-језичком и 480 у општем смеру. Укинут је информатички смер који је постојао само у Гимназији у Обреновцу. Први пут се отвара двојезично „енглеско” одељење и то у Десетој гимназији „Михајло Пупин”.

Билингвална одељења су најпопуларнија. Следеће школске године биће их укупно четири: два у Десетој „енглеско” и „француско”, и два у Трећој београдској где се и зачела двојезична настава за гимназијалце у „француском” и „италијанском” одељењу.

Положен пријемни је услов за упис у гимназије за даровите: Математичку и Филолошку, а у Спортску се не може без потврде националних спортских савеза о тренирању и постизању успеха на првенствима.

Јагма за место у медицинским и економским школама

Јагма за место у средњим школама које образују будуће здравствене раднике и посленике економије, права и администрације неизоставан је део сваког уписа.

У три медицинске школе, једној Зуботехничкој и једној Фармацеутско-физиотерапеутској предвиђено је 1.395 места за најмлађу генерацију „белих мантила”. Непопуларног смера у овим школама нема, а све столице у клупама за прваке буду заузете после првог уписног круга.

Уобичајена слика уписне грознице је навала осмака на Прву, Другу економску, Правно-пословну, Правно-биротехничку… – укупно осам престоничких школа у којима стасавају економски техничари, финансијски и пословни администратори, банкарски службеници и комерцијалисти. У овим смеровима биће 1.464 места.

Угоститељство и туризам магнети за осмаке

Два београдска стецишта подмлатка угоститељског и туристичког еснафа: Угоститељско-туристичка и Средња туристичка школа последњих година су у врху листе најтраженијих у држави. У њима је за упис је потребно више бодова него у појединим гимназијама.

Заједно могу да приме 540 првака, а међу њима највише туристичких техничара (210), што је и најпопуларнији смер. У обе ове средње школе за три године диплому стичу кувари и конобари, а само у Угоститељско-туристичкој се изучава посластичарски занат.

Будући кулинарски и угоститељски техничари после четири године школовања ако желе лако се запошљавају у ресторанима и хотелима, али све чешће настављају образовање у Високој хотелијерској и Високој туристичкој школи.