„Ужасно дело” и Тачијеви демони

„Храм Христа Спаса у центру Приштине је ужасно дело”, изговорио је Хашим Тачи. Не, није изговорио – он је то урадио, он је тим речима себи ставио на главу и на цео свој живот круну у којој пише „ужасно дело”. Све до сада о њему су говорила његова дела, а прекјуче је све стало у само две речи „ужасно дело”.

Јесте, било је мало 150 цркава и манастира до темеља спаљених, девастираних и забрањених. Да, Приштину је тај човек са својим људима из шуме и странцима, што су му поверили демократију и милијарде евра, претворио у логор српских стараца.

Ти људи, старци сенке, имају празне очи пропалих глумаца јер 15 година неуспешно глуме да су неко други. Страх им је појео сваки израз у очима. Шта су онда могли видети у Приштини? Једини одговор је – златни крст на Храму Христа Спаса и сиротињску цркву Светог Николе међу порушеним гробовима.

На те очи, на тај поглед, као и на трпљење и избор да се буде у свом граду Хашим је одлучио да стави тачку. Одлучио је да уклони сећање на град јер у племенској свести у граду нема ничег вредног – град је непријатељ и треба га заувек протерати; у њему нема почетка, а од тебе из шуме је све почело.

Да би Приштина постала твоја Дреница мораш порушити Храм Христа Спаса. Неко је, у отоманским временима, према писаној историји – не племенском предању – пре Хашима Тачија на том месту срушио цркву. О чему је заправо реч?

Савремени албански историчари убедили су свој народ да су Дечане, Патријаршију, Љевишку, Грачаницу подигли Албанци. Преко 80 одсто Албанаца, према спроведеним анкетама, верује у ову лаж. Зато Хашим „научно утемељено”, на Радију Косова, има право да каже да је то „споменик који је подигао Слободан Милошевић”.

Тачно је, и ону средњовековну срушену цркву и ову из 1990. године лично је подигао Слободан Милошевић. Његова је рука сликала фреске у првој деценији 14. века у Богородици Љевишкој, зато су сада спаљене.

Патријарх Павле, ондашњи владика рашко-призренски, прогонитељ Албанаца и духовни отац сваког српског зла, одлучио је да заједно с Милошевићем подигне Храм Христа Спаса у Приштини.

Њих двојица су измислили да је у Приштини живело 40.000 Срба и зато ће на нож бити дочекано јучерашње саопштење Епархије рашко-призренске у ком се каже да је: „градња ове цркве била израз потребе српског православног становништва тадашње Приштине”.

Јасно је да се не ради о предрасудама или стереотипима – биће ипак да је реч о етнократском лудилу режима Хашима Тачија. Тако се, у приштинској јавности, расправљало и томе да се храм претвори у меморијални музеј Албанаца. Него, ваља кренути редом, јер у овдашњем хаосу је увек било неког реда.

У лето 1999. године у цркви је активирана велика количина експлозива, али храм није имао већих оштећења. После тога британски контингент Кфора довлачи бодљикаву жицу, вреће песка и поставља сталну војничку заштиту испред главног улаза у цркву.

Један од тих британских младића касније је овде извршио самоубиство. Оцене да „Косово испуњава демократске стандарде и да се побољшава безбедност” довеле су до повлачења војске.

После војника у дворишту бескућници и неке и сиротињске породице подижу кућице и шаторе, а саму цркву користе као нужник. Интервенисала је Епархија, па су и они отишли. Црква је остала нужник до данас.

У једном тренутку, на самој куполи овог високог храма осванули су и дуго времена стајали натписи најпогрднијег садржаја. Паралелно са овим скрнављењима трају организовани институционални напади које предводе људи с Универзитета у Приштини. Тако се дошло до Хашима и оцене да се ради о „ужасном делу”.

Шта се још крије иза свега овога и шта он заправо жели да постигне? Два дана пре Васкрса, Американци су објавили, први пут на Косову и Метохији, да за овај празник може бити напада на хришћанске објекте и вернике. Упозорено је да нападе могу извршити исламски екстремисти. Први пут је неко на Косову пустио с ланца демона исламског екстремизма. Ко је то могао да уради?

Само они који су га и контролисали – а то су албански националисти, односно албанска владајућа елита. Америчка теза: ми награђујемо национализам, ви контролишите, ислам је на великом испиту. Могуће је да Тачи губи изборе и почиње да прети. Узгред, показаће он и Србима где им је место па и Храму Христа Спаса у Приштини.

То му се до сада увек исплатило. Био је награђен влашћу, независношћу, трговином органима... И шта Срби могу да ураде? Змија у Тачијем устима каже црква је ужасно дело. Није тешко погодити кога ће она ујести за срце него, има нешто важније: И ти, Хашиме, имаш право на Храм – уђи слободно! Пронађи мрвице породичне историје и личне крваве савести. Спаси се!