„Užasno delo” i Tačijevi demoni

„Hram Hrista Spasa u centru Prištine je užasno delo”, izgovorio je Hašim Tači. Ne, nije izgovorio – on je to uradio, on je tim rečima sebi stavio na glavu i na ceo svoj život krunu u kojoj piše „užasno delo”. Sve do sada o njemu su govorila njegova dela, a prekjuče je sve stalo u samo dve reči „užasno delo”.

Jeste, bilo je malo 150 crkava i manastira do temelja spaljenih, devastiranih i zabranjenih. Da, Prištinu je taj čovek sa svojim ljudima iz šume i strancima, što su mu poverili demokratiju i milijarde evra, pretvorio u logor srpskih staraca.

Ti ljudi, starci senke, imaju prazne oči propalih glumaca jer 15 godina neuspešno glume da su neko drugi. Strah im je pojeo svaki izraz u očima. Šta su onda mogli videti u Prištini? Jedini odgovor je – zlatni krst na Hramu Hrista Spasa i sirotinjsku crkvu Svetog Nikole među porušenim grobovima.

Na te oči, na taj pogled, kao i na trpljenje i izbor da se bude u svom gradu Hašim je odlučio da stavi tačku. Odlučio je da ukloni sećanje na grad jer u plemenskoj svesti u gradu nema ničeg vrednog – grad je neprijatelj i treba ga zauvek proterati; u njemu nema početka, a od tebe iz šume je sve počelo.

Da bi Priština postala tvoja Drenica moraš porušiti Hram Hrista Spasa. Neko je, u otomanskim vremenima, prema pisanoj istoriji – ne plemenskom predanju – pre Hašima Tačija na tom mestu srušio crkvu. O čemu je zapravo reč?

Savremeni albanski istoričari ubedili su svoj narod da su Dečane, Patrijaršiju, Ljevišku, Gračanicu podigli Albanci. Preko 80 odsto Albanaca, prema sprovedenim anketama, veruje u ovu laž. Zato Hašim „naučno utemeljeno”, na Radiju Kosova, ima pravo da kaže da je to „spomenik koji je podigao Slobodan Milošević”.

Tačno je, i onu srednjovekovnu srušenu crkvu i ovu iz 1990. godine lično je podigao Slobodan Milošević. Njegova je ruka slikala freske u prvoj deceniji 14. veka u Bogorodici Ljeviškoj, zato su sada spaljene.

Patrijarh Pavle, ondašnji vladika raško-prizrenski, progonitelj Albanaca i duhovni otac svakog srpskog zla, odlučio je da zajedno s Miloševićem podigne Hram Hrista Spasa u Prištini.

Njih dvojica su izmislili da je u Prištini živelo 40.000 Srba i zato će na nož biti dočekano jučerašnje saopštenje Eparhije raško-prizrenske u kom se kaže da je: „gradnja ove crkve bila izraz potrebe srpskog pravoslavnog stanovništva tadašnje Prištine”.

Jasno je da se ne radi o predrasudama ili stereotipima – biće ipak da je reč o etnokratskom ludilu režima Hašima Tačija. Tako se, u prištinskoj javnosti, raspravljalo i tome da se hram pretvori u memorijalni muzej Albanaca. Nego, valja krenuti redom, jer u ovdašnjem haosu je uvek bilo nekog reda.

U leto 1999. godine u crkvi je aktivirana velika količina eksploziva, ali hram nije imao većih oštećenja. Posle toga britanski kontingent Kfora dovlači bodljikavu žicu, vreće peska i postavlja stalnu vojničku zaštitu ispred glavnog ulaza u crkvu.

Jedan od tih britanskih mladića kasnije je ovde izvršio samoubistvo. Ocene da „Kosovo ispunjava demokratske standarde i da se poboljšava bezbednost” dovele su do povlačenja vojske.

Posle vojnika u dvorištu beskućnici i neke i sirotinjske porodice podižu kućice i šatore, a samu crkvu koriste kao nužnik. Intervenisala je Eparhija, pa su i oni otišli. Crkva je ostala nužnik do danas.

U jednom trenutku, na samoj kupoli ovog visokog hrama osvanuli su i dugo vremena stajali natpisi najpogrdnijeg sadržaja. Paralelno sa ovim skrnavljenjima traju organizovani institucionalni napadi koje predvode ljudi s Univerziteta u Prištini. Tako se došlo do Hašima i ocene da se radi o „užasnom delu”.

Šta se još krije iza svega ovoga i šta on zapravo želi da postigne? Dva dana pre Vaskrsa, Amerikanci su objavili, prvi put na Kosovu i Metohiji, da za ovaj praznik može biti napada na hrišćanske objekte i vernike. Upozoreno je da napade mogu izvršiti islamski ekstremisti. Prvi put je neko na Kosovu pustio s lanca demona islamskog ekstremizma. Ko je to mogao da uradi?

Samo oni koji su ga i kontrolisali – a to su albanski nacionalisti, odnosno albanska vladajuća elita. Američka teza: mi nagrađujemo nacionalizam, vi kontrolišite, islam je na velikom ispitu. Moguće je da Tači gubi izbore i počinje da preti. Uzgred, pokazaće on i Srbima gde im je mesto pa i Hramu Hrista Spasa u Prištini.

To mu se do sada uvek isplatilo. Bio je nagrađen vlašću, nezavisnošću, trgovinom organima... I šta Srbi mogu da urade? Zmija u Tačijem ustima kaže crkva je užasno delo. Nije teško pogoditi koga će ona ujesti za srce nego, ima nešto važnije: I ti, Hašime, imaš pravo na Hram – uđi slobodno! Pronađi mrvice porodične istorije i lične krvave savesti. Spasi se!