На Титовом одру, и после три и по деценије

БЕОГРАД – Више стотина грађана из свих крајева бивше Југославије одало је и данас, три и по деценије од његове смрти, почаст некадашњем председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, посетом Кући цвећа, где је сахрањен, као и његовој удовици Јованки, која је преминула прошле године.

Златица Броз дошла је у Кућу цвећа да ода почаст деди, али, како је навела у изјави Танјугу, и човеку, који је обележио 20 век, не само по њеном мишљењу, већ, истиче, и према оцени стручњака, историчара и државника, који су били његови пријатељи.

„Тито је личност која заслужује овакву пажњу, не само овде него и у целом свету, а однос према њему у многим земљама се ни данас није променио”, каже она.

Златица додаје да деду памти по љубави, топлини, непосредности, али и као особу која је све у својој породици својим примером учио раду и односу са другима.

Према њеним речима, Тито је део историје овог народа и било би срамота то заборавити, јер су грађани, каже, „толике године живели у једном пристојном друштву и неким нормалнијим односима”.

Цвеће на Титов гроб је међу првима положио Београђанин Владимир Савић, који је казао да се народ сећа да је у његово време било много боље живети и социјално и економски.

„У то време се деца нису толико дрогирала, није било оволико криминала, радило се, градила се држава, организоване су радне акције”, изнео је Савић своје виђење Титовог доба.

„Иако сам рођен годину дана после његове смрти, мајка ми је потомак народног хероја Ратка Митровића, моја породица је била радничка и припадала је средњем сталежу који је тада постојао”, навео је Савић.

Током Титове владавине су и деца имала срећније детињство, а иако, како је казао, то њега није „захватило” јер је рођен 1981, његове старије сестре су проживеле много више него касније генерције.

„Сама чињеница да је на његову сахрану дошло 120 високих државника, што се никад није поновило, показује какав је човек био и поред тога што данас хоће да га прикажу онако како не треба”, закључује Савић.

Пензионер из македонског града Кочани Ђорђе Николов је казао да само „луд” човек може да заборави „његово” време.

„Имали смо слободу, хлеба је било за свакога, а највише за радника. Сада радници добијају по 100, 150 евра”, навео је Николов.

Николов, који Титов гроб обилази 13 година, каже да је то време непоновљиво и да је Тито био „један једини”.

Међу млађим посетиоцима је била и двадесетогодишња Емина Субаш из Новог Травника из БиХ, која је од родитеља слушала приче о Титу, те је из радозналости дошла да види ту „чувену” Кућу цвећа.

Она је казала да је од родитеља чула да је Тито био велики владар и да се у његово време живело „супер”, боље него данас.

Емина је први пут дошла да ода почаст Титу и обиђе његов гроб, али, како је рекла, потрудиће се да дође поново.

Јосип Броз Тито управљао је Југославијом 35 година.

Тачан датум његовог рођења није познат, али је рођенданом сматран 25. мај 1892, што је прослављано у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату - између осталог и у борбама против српске војске.

Рањен је и заробљен у Русији 1915, после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца се вратио крајем октобра 1920, када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака.

Из Другог светског рата је изашао као легендарни вођа.

Паралелно са борбом против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након рата.

Одбио је Стаљинов притисак 1948, након чега је деценијама добијао значајну финансијску и војну помоћ (војну већином до половине педесетих) од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврставања, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици оставио је устројство које је, како сматрају многи историчари, на крају разорило Југославију - Устав из 1974. године.