„Димитрије, сине Митре” само уз клавир и саксофон

Ако је тачна она народна пословица да се по јутру дан познаје, онда је за Биљу Крстић ова година – година успеха. Или, како она каже, њој и групи „Бистрик” кренуло је добро још у јануару, па ће тако, највероватније, бити до краја године.

Уз бројне награде које је током вишедеценијске каријере добила, ове године овенчана је и Златним беочугом за трајни допринос у култури града Београда. После седам година паузе, са групом је за годину дана снимила два албума, један који је представила прошлог маја, други који публика може да очекује већ овог лета. За албум је снимљен и спот „Крај потока бистра вода” по истоименој песми која је прва на це-деу, и он ће на свој начин најавити и концерти који ће Биља Крстић и „Бистрик” одржати 9. маја у Дому синдиката у Београду.

– После четворогодишње паузе имамо солистички концерт у Београду! И управо због тога сам одлучила да га одржимо у Дому синдиката у којем сам наступала са Ђорђем Балашевићем и „Раним мразом” 1979. и за који ме везују баш лепе успомене. Ми смо ту салу седам пута заредом пунили и зато ми је жеља била да за свој концерт искористим једну праву концертну дворану, дворану у центру града за коју су недавно купили феноменално озвучење, стручњаци кажу, најбоље у југоисточној Европи. И, у славу тог дивног времена из седамдесетих, некако се затвара круг. Ту где је почела велика каријера „Раног мраза”, а где са „Бистриком”, никада нисам насупала – каже помало сетно Биља Крстић најављујући и концертни програм у који је уврстила и пет нових песама које су већ спремне за нови це-де.

– Први пут имамо и севдалинку на албуму, у ворлд мјузик маниру смо је урадили. А биће изведена и моја омиљена песма „Димитрије, сине Митре” и то само уз пратњу клавира и сопран саксофона. Верујте, звучи светски, као неки светски стандард – каже уметница не скривајући задовољство.

А пре концерта у Дому синдиката Биља, овај пут без „Бистрика”, борави у Бриселу где до вечерас наступа на фестивалу „Балкан трафик” који има седмогодишњу традицију. Фестивал је, како име каже, посвећен музици Балкана, а предлог да и Биља ове године на њему учествује стигао је од, београдској публици добро знане, Амире Медуњанин.

– Амира, Тамара Обровац и ја наступамо на заједничком концерту са оркестром који води Бојан Зулфикарпашић. Дивна екипа. Концепт фестивала осмишљен је под називом „Најлепши гласови Балкана”. Свака од нас пева песме из своје земље, али и по неку из земаља региона. И, једну заједничку – најављује наша саговорница која се на овај фестивал, и не знајући, „препоручила” учешћем на албуму „Les fammes des Balkans” који је реализовао Регионални савет за југоисточну Европу.

Потом се наша уметница враћа у Београд у којем ће имати тек толико времена да се припрема за концерт у Дому синдиката који ће снимати РТС и већ сутрадан одлази да се са „Бистриком” и истим програмом представи и публици Књажевца, потом 15. маја наступају у Бору…

– Идемо, заправо, на мини-турнеју по источној Србији. А лето је, практично, већ испланирано. Провешћемо га на летњим фестивалима у Бањалуци, Босни и Херцеговини, Македонији, Италији. Ове године нису нам у плану наступи у иностранству, јер промовишемо нови албум, па бисмо да се бацимо на домаће тржиште – каже Биља Крстић.

Слаже се са констатацијом да је оно што ради свакако једна врста борбе за очување наше културне баштине.

– Мислим да је време да се наше културне институције укључе и одаберу оно што мисле да је најбоље за ову земљу и да то подрже. Јер, тако то раде у другим земљама. Овде код нас све се своди на индивидуалне покушаје. Свима је мило када неко од нас негде у иностранству представља нашу земљу, што промовишемо оно што је најбоље са ових простора. Али, без подршке државе је тешко. Није тешко Бреговићу и Кустурици који су својим талентом и радом постигли светски успех, али нама који такође много радимо, али тај светски успех нисмо постигли, није лако – каже Биља Крстић.

Пут којим треба ићи

– Не бих била искрена када бих рекла да ми награда Златни беочуг не значи. Напротив, као и свака награда и она је доказ да неко прати мој рад и рад групе „Бистрик”. Не могу да кажем да ми то не прија. Та подршка која ми говори да није све узалуд на мом путу, охрабрујућа је и упозоравајућа истовремено. Каже ми да са тог пута не скрећем, већ да и даље озбиљно радим. Ова награда ми је посебна и због свих оних имена која су уписана на листу њених добитника – искрена је Биља Крстић.