Влада спасла губиташе од стечаја

Влада Србије усвојила је на јучерашњој седници измене и допуне Закона о приватизацији и упутила га Скупштини на усвајање по хитном поступку како би спречила повериоце да већ од 15. маја принудно наплате своја потраживања настала до 31. децембра 2007. године. Та се мера односи на сва предузећа, која ће се приватизовати јавним тендером, односно аукцијом, била у реструктурирању или не.

Тек по окончању њиховог реструктурирања, односно после продаје, Агенција за приватизацију обавестиће судове и друге органе надлежне за доношење основа и налога за принудну наплату о уплати новца од постигнуте продајне цене. Свим повериоцима предузећа у реструктурирању и приватизацији дат је рок од 30 дана за пријављивање потраживања, а у року од 90 дана Агенција треба да евидентира сва та потраживања и сачини предлог намирења дуговања.

Ова измена учињена је првенствено са намером да се спречи стихијска наплата потраживања и масовно отварања стечајева над 157 предузећа у реструктурирању, која би могла да уследи за десетак дана. Према одлуци Уставног суда, донетој у новембру прошле године, држава, 14. маја, после десет година заштите предузећа у реструктурирању и спречавања поверилаца да принудно, судски наплаћују потраживања, више то не може да чини.

Да влада јуче није реаговала овом изменом закона о приватизацији с аутоматским скидањем те заштите повериоци би већ сутрадан покренули наплату дуговања, која се мере милијардама евра. Само ИМТ, ИМР, „Галеника”, „Јумко” из Врања и остала предузећа са овог списка од 157, дугују око 1,5 милијарду евра држави, односно Пореској управи и јавним предузећима за струју, воду и остале комуналије.

„Идеја је да се изменом прописа одложи Дан Д, како 15. маја не би препустили та предузећа стихији класичног деловања односа дужник-поверилац и поступању према закону у свим сегментима, него да евентуално пролонгирамо рок до краја ове године, односно прве половине следеће године”, рекао је бивши вршилац дужности министра привреде Игор Мировић, најављујући измене закона о приватизацији.

После ове измене требало би да уследи разврставање предузећа у реструктурирању у три групе: она која могу да нађу стратешког партнера, она која иду у стечај и она која ће бити ликвидирана.

Потом би до краја јула у пакету са законима о раду и планирању и изградњи требало да буде усвојен нови закон о приватизацији и нови закон о стечају. Усвајање ових прописа (изузев закона о раду који је такође пожељан) услов је за добијање кредита Светске банке од 250 милиона долара. Предлози ових прописа већ су били припремљени и послати влади крајем прошле године на усвајање, али су повучени из процедуре на дораду. Због тога је, између осталог, уследила оставка тадашњег министра Саше Радуловића, а одмах потом и расписивање нових избора.

Како ће на крају изгледати нови закон о приватизацији није познато. Али то ће бити седма измена прописа који регулише продају државне имовине. Јер, приватизација, ни после 13 година и неколико законских рокова – није завршена. Основни Закон о приватизацији усвојен је 2001. године, али се брзо показало да је пун недостатака. Пропис је ишао на дораду – 2003, 2005, 2007, 2010. и 2012. године. Шеста измена је уследила јуче. Да ли и последња – велико је питање?

Да нешто није штимало са тим законом и да је био пун пропуста говори податак да је, од око 2.300 продатих предузећа, приватизација раскинута у 680 случајева. Према подацима Агенције за приватизацију успешност продаје била је 65 одсто, али сам тај проценат ништа не говори о квалитету тог дела приватизоване привреде из које је на разне начине без радног места остало више од 800.000 радника.