Антологија старих српских шлагера

Несвакидашње издање „Антологија српске популарне песме – време шлагера”, вечерас ће бити представљено у сали Удружења композитора Србије (УКС), које је и издавач. О овој антологији говориће публициста Светолик Јаковљевић, Бубиша Симић и Драгољуб Илић који је и уредник овог луксузног издања. Публика ће бити у прилици и да чује неколико старих шлагера у извођењу Наде Павловић, Жарка Данчуа и Зорана Лековића, док ће се као инструменталисти представити Данило Дача Карамарковић, гитара, Давор Драганић, контрабас, а за клавиром ће се смењивати Симић, Илић и Раде Радивојевић.

– Антологија српског шлагера представља раритет на нашим културним просторима и као таква представља значајан допринос српској културној средини. Идеја се спонтано јавила при Удружењу композитора Србије, са намером да се направи едиција која ће хронолошки да испрати најзначајније периоде стваралаштва у области домаће популарне музике. Антологија српске забавне музике, у поднаслову „Време шлагера”, обухвата период од тридесетих година 20. века све до почетка шездесетих година и појаве првих фестивала. Период од почетка фестивала до осамдесетих година прошлог века ће бити обухваћено у другој едицији која ће се звати „Време фестивала” – објашњава уредник Драгољуб Илић.

Како напомиње наш саговорник, прва књига из едиције „Антологија српске популарне музике” подељена је у три поглавља: предратни, период окупације и послератни период. Овом музичком књигом обухваћено је више од четрдесетак песама за које не постоје трајни снимци и самим тим имају велику архивску вредност.

– Неке од ових песама доживеле су своја аудио издања и њих и данас можемо да чујемо у неким новим аранжманима. Поменућу само неке: „Мансарда, мали стан”, „Чамац на Тиси”, „Све моје јесени су тужне”, „Не плачи мајчице мила”… Аутори тих песама, попут Дарка Краљића, Младена Гутеше, Миодрага Илића-Белог, Боривоја Симића, Мирка Шоуца, су композитори на чијим песмама су се училе генерације музичких стваралаца – указује Илић.

Објављивањем ове антологије као првог издања УКС-а, у области забавне музике, исправљена је вишедеценијска неправда према писаним издањима овакве врсте и део богате забавно-музичке традиције трајно је спашен од заборава.

– Поред професионално написаних клавирских извода који подразумевају вокалну деоницу са клавирском пратњом и табулатуром за гитару, у пребогатој и инвентивној графичкој опреми налазе се и текстови познатог београдског музичког писца, дугогодишњег хроничара свих музичких дешавања и музичког уредника ПГП РТБ-а Светолика Јаковљевића. Такође, могу да се пронађу и биографије композитора чија су дела садржана у антологији – додаје Илић.

Према његовим речима, у време свеопште кризе на материјалном и другим плановима, овај издавачки подухват кроз стрпљив и надахнут приступ, превазилази могућности средине и тренутка у коме је настао.

– Пројекат је сачињен од мало средстава и великог ентузијазма, групе људи окупљених и уједињених у идеји да оставе трајни запис духа времена које је давно остало иза нас – каже Драгољуб Илић.

На пројекту се радило три године, истиче Ивана Тришић, председница УКС-а, а идеја је потекла од претходне председнице Марије Ковач.

– Преузела сам штафету и завршила посао. Ово је луксузно издање, а да није такво не би вредело – каже Ивана Тришић.

----------------------------------------------

„Политикини” огласи о „Ноћи на плавом Дунаву”

Нешто информација о забавно-музичком животу пре Другог светског рата можемо наћи у тадашњој дневној штампи. „Политика” у то време има неколико пута поновљене огласе о матинеу у Студентском дому, са почетком у 16 сати и улазницама од пет и седам динара, затим о „Ноћи на плавом Дунаву”, са игранком на броду „Краљица Марија” уз музику чувеног џез оркестра „Џоли бенд” и популарних радио певача. Из ових огласа, међутим, не види се ни ко пева ни шта се пева, тако да нам они нису од помоћи у потрази за композицијама, наводи се у Антологији српске популарне песме.

----------------------------------------------

Песме из филмова које још живе

„Запевај песму кад мучи те туга” била је весела корачница из совјетског филма „Пастир Костја”, док је филм „Juarez” (Паул Муни и Бет Дејвис) подстакао интересовање за песму „Ла палома”.

Филм „Андалузијске ноћи” донео је моду шпанске музике. Италијанске канцоне убедљиво су звучале у гласовима тада чувених певача Лучијана Таолија и Тита Скипе, док је девојчица Џуди Гарланд у филму „Чаробњак из Оза” певала и данас познату песму „Over the Rainbow”, подсећају аутори aнтологије.

С. Ч.