Дан победе – венци, плотуни и руски пример против заборава

Дана кад је совјетски маршал Георгиј Жуков, 1945. године, у име савезника у Другом светском рату ратификовао споразум о немачкој капитулацији, чиме је озваничен тријумф над фашизмом биће данас свечано обележен и у нашој земљи и њеној престоници.

Венце ће положити председник Томислав Николић, представници Владе Србије, борачких удружења, као и града Београда, локалних самоуправа и војних гарнизона у више градова Србије, али и изасланици амбасада Руске федерације, Белорусије и Азербејџана.

Уз сећање на жртве и одавање поште која је најављена за овај 9. мај, јуче је организована и уводна свечаност – са Савске терасе на Калемегдану припадници Гарде Војске Србије испалили су 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

На тај начин и на 69 година од слома фашизма и пораза нацистичке Немачке у прославу Дана победе, осим организација ветерана и њихових потомака и поштовалаца, попут Субнора, укључио се државни врх, локалне власти, оружане снаге. Биће настављена традиција која је углавном обновљена у протеклих неколико година, нарочито откад је у октобру 2009. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев посетио Београд.

Симболика 9. маја, као дана када је савладан Хитлеров рајх, управо је највише повезана Москвом и централном парадом која се тамо сваке године одржава на овај дан, како се не би заборавило колике су жртве и напори поднети да би се победила нацистичка Немачка.

У круг држава које се свечано сећају тог датума укључене су и земље које су некада биле део Совјетског Савеза, а од 2000. и Израел. Србија без обзира на своје жртве, на самом почетку 21. века није у таквој мери и обиму придавала значај тријумфу над фашизмом као што то чини сада.

– Како сам разумео, овде је било готово заборављено да ветерани постоје – поручио је Александар Конузин, бивши руски амбасадор у нашој земљи, пред одлазак из Београда 2012. године, када је био гост Субнора и нагласио да је када је дошао у Србију био изненађен веома малим бројем Срба који су славили Дан победе.

Слична је и судбина датума када је у Другом светском рату ослобођен Београд, 20. октобра 1944, када су војници Црвене армије и партизанских јединица, ушле у град савладавши Немце и њихове савезнике, пре свега присталице Милана Недића.

Баш на 65. годишњицу овог догађаја одиграла се посета тадашњег руског председника Медведева који је, у склопу гостовања у главном граду Србије, обишао и Гробље ослободилаца Београда, где су сахрањени југословенски и совјетски борци.

Рођендан уједињене Европе

Данас се обележава и Дан Европе, јер је то датум када је 1950. француски министар спољних послова Робер Шуман обзнанио свој нацрт организовања послератне Европе. Тај предлог у историју је ушао као „Шуманова декларација”, па је на Савету Европске уније у Милану 1985. проглашен празником ове заједнице.

У Бриселу као њеном седишту, тога дана све институције отворене су за обиласке. Гости могу да прошетају просторијама где се доносе најважније одлуке и присуствују бројним фестивалима, а пратеће смотре организује и земља која те године председава ЕУ.  Овај датум од почетка 21. столећа организовано се обележава и у Србији.