Dan pobede – venci, plotuni i ruski primer protiv zaborava

Dana kad je sovjetski maršal Georgij Žukov, 1945. godine, u ime saveznika u Drugom svetskom ratu ratifikovao sporazum o nemačkoj kapitulaciji, čime je ozvaničen trijumf nad fašizmom biće danas svečano obeležen i u našoj zemlji i njenoj prestonici.

Vence će položiti predsednik Tomislav Nikolić, predstavnici Vlade Srbije, boračkih udruženja, kao i grada Beograda, lokalnih samouprava i vojnih garnizona u više gradova Srbije, ali i izaslanici ambasada Ruske federacije, Belorusije i Azerbejdžana.

Uz sećanje na žrtve i odavanje pošte koja je najavljena za ovaj 9. maj, juče je organizovana i uvodna svečanost – sa Savske terase na Kalemegdanu pripadnici Garde Vojske Srbije ispalili su 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Na taj način i na 69 godina od sloma fašizma i poraza nacističke Nemačke u proslavu Dana pobede, osim organizacija veterana i njihovih potomaka i poštovalaca, poput Subnora, uključio se državni vrh, lokalne vlasti, oružane snage. Biće nastavljena tradicija koja je uglavnom obnovljena u proteklih nekoliko godina, naročito otkad je u oktobru 2009. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev posetio Beograd.

Simbolika 9. maja, kao dana kada je savladan Hitlerov rajh, upravo je najviše povezana Moskvom i centralnom paradom koja se tamo svake godine održava na ovaj dan, kako se ne bi zaboravilo kolike su žrtve i napori podneti da bi se pobedila nacistička Nemačka.

U krug država koje se svečano sećaju tog datuma uključene su i zemlje koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza, a od 2000. i Izrael. Srbija bez obzira na svoje žrtve, na samom početku 21. veka nije u takvoj meri i obimu pridavala značaj trijumfu nad fašizmom kao što to čini sada.

– Kako sam razumeo, ovde je bilo gotovo zaboravljeno da veterani postoje – poručio je Aleksandar Konuzin, bivši ruski ambasador u našoj zemlji, pred odlazak iz Beograda 2012. godine, kada je bio gost Subnora i naglasio da je kada je došao u Srbiju bio iznenađen veoma malim brojem Srba koji su slavili Dan pobede.

Slična je i sudbina datuma kada je u Drugom svetskom ratu oslobođen Beograd, 20. oktobra 1944, kada su vojnici Crvene armije i partizanskih jedinica, ušle u grad savladavši Nemce i njihove saveznike, pre svega pristalice Milana Nedića.

Baš na 65. godišnjicu ovog događaja odigrala se poseta tadašnjeg ruskog predsednika Medvedeva koji je, u sklopu gostovanja u glavnom gradu Srbije, obišao i Groblje oslobodilaca Beograda, gde su sahranjeni jugoslovenski i sovjetski borci.

Rođendan ujedinjene Evrope

Danas se obeležava i Dan Evrope, jer je to datum kada je 1950. francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman obznanio svoj nacrt organizovanja posleratne Evrope. Taj predlog u istoriju je ušao kao „Šumanova deklaracija”, pa je na Savetu Evropske unije u Milanu 1985. proglašen praznikom ove zajednice.

U Briselu kao njenom sedištu, toga dana sve institucije otvorene su za obilaske. Gosti mogu da prošetaju prostorijama gde se donose najvažnije odluke i prisustvuju brojnim festivalima, a prateće smotre organizuje i zemlja koja te godine predsedava EU.  Ovaj datum od početka 21. stoleća organizovano se obeležava i u Srbiji.